Kopriva lek za mnoge boljke

Kopriva (Urtica dioica L.) je jedna od najlekovitijih biljaka i u narodnoj medicini primenjuje se od drevnih vremena. Ipak, u zvaničnoj medicini još je uvek nedovoljno zastupljena. Reč je o biljci kompleksnog biohemijskog sastava, s veoma izraženim aktioksidativnim svojstvima. U kulinarstvu predstavlja lisnato povrće multivitaminske i multimineralne vrednosti, od koga se pripremaju vrlo ukusna jela. Za razliku od spanaća i zelja, ne sadrži toksičnu oksalnu kiselinu, stoga je bolje ove namirnice zameniti koprivom.

O širokoj rasprostranjenosti svedoči i mnoštvo narodnih naziva: velika, obična, žara, pasja kupina, itd.

Riznica vitamina i minerala

Prema botaničkoj klasifikaciji pripada porodici Urticaceae, koja obuhvata preko 1.000 vrsta. U flori našeg podneblja raste šest vrsta. Ova višegodišnja biljka sa žarnim dlakama, naraste i preko jednog metra. Cveta od juna do oktobra.

U narodnoj medicini za izradu lekovitih preparata koristi se list, koren i seme. List je pravi rudnik biološki vrednih materija, sadrži dosta hlorofila, vitamina (K, C, B, B₆, PP, E), karotenoida (beta-karoten i ksantofil), mineralnih materija (gvožđe, mangan, bakar), flavonoida, triterpena, sterola, etarskog ulja, itd. Plod je bogat masnim uljem s visokim sadržajem linolne kiseline, sadrži i proteine, karotenoide, vitamin E, itd.

Prepati na bazi koprive koriste se za lečenje slabokrvnosti, bolesti organa za varenje, prostate, reume, za regulaciju krvnog pritiska, za ublažavanje bolnih menstruacija, sniženje nivoa holesterola i šećera u krvi. Preporučuju se i za lečenje proliva, kamena u bešici, unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja, groznice, tuberkuloze, bronhitisa, nesanice i nervoze. Primenjuje se i za lečenje kožnih bolesti: ekcema, herpesa, akni, gljivica i protiv opadanja kose.

Jela od koprive se naročito preporučuju malokrvnim osobama, za opravak posle preležanih bolesti, u vitaminima siromašnoj ishrani, nakon dijeta za mršavljenje. Najpodesniji za upotrebu su nežni, mladi vrhovi biljke u svežem stanju. Za zimsku upotrebu mogu da posluže sušeni i na tamnom mestu sačuvani suvi listovi koprive.

Za bolji rad jetre i žuči

Uz malo kulinarske veštine dobijaju se zdrava i jeftina jela. Kopriva reguliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, poboljšava rad jetre, žuči i pankreasa.

Osobe koje imaju problema s alergijama pre upotrebe koprive treba da konsultuju svog lekara.

Sakupljanje lista vrši se u proleće, suši se u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. Vađenje korena se vrši u jesen ili rano u proleće. Izvađeno korenje treba oprati od nečistoća, iseći na komade i sušiti na suncu. Osušen materijal čuvati zaštićen od vlage, svetlosti i štetočina do godinu dana.

Gajenje – unosan posao

Gajenje ove biljke može biti veoma unosan posao s obzirom na to da tržište ima sve veće potrebe za koprivom i da joj za uspevanje prija naše podneblje. Iako raste u prirodi, preporučuje se plantažiranje zbog sve većih potreba industrije za sirovinama iz ove biljke.

Gajenje koprive je malo poznato. Ljudi je obično beru za svoje potrebe na mestima gde ona raste samoniklo. Nažalost, poljoprivrednici je često vide kao korov i smetnju na poljima. Međutim, kopriva ima potencijal da postane komercijalna gajena biljka na raznim tržištima.

Kopriva je umerenih zahteva prema uslovima gajenja. Bolje uspeva kada ima puno svetlosti i toplote. Ipak, može se uspešno proizvoditi i berba će biti zadovoljavajuća i ako se gaji na senovitim mestima. U fazi mirovanja podnosi temperature ispod nule.

Gaji se kao višegodišnji usev, tako da ne ulazi u klasičan plodored. Dobri predusevi su joj jednogodišnje mahunarke i đubrene okopavine. Prilikom zasnivanja zasada treba voditi računa da na izabranoj parceli nema mnogo korova, jer mogu predstavljati ozbiljan problem pri izvođenju mera nege i kosidbi. Pri osnovnoj obradi zemljišta treba da se unese što više stajnjaka. Kopriva je veliki potrošač hraniva. Razmnožava se direktnom setvom semena ili sadnjom rasada. Seme je dosta sitno, te se preporučuje proizvodnja rasada.

Zasad u prvoj godini daje mali prinos jer se biljke sporo razvijaju, pun rod očekuje se u drugoj i narednim godinama.

Košenje se izvodi kada biljke dostignu visinu oko 30 santimetara, odnosno dok su još mlade. Svako naredno košenje obavlja se kada biljke odrastu da se mogu kositi, ali ne dozvoliti da biljke razviju stabljiku. U toku vegetacione sezone može se izvesti od 6 do 10 otkosa. Sušenje listova i herbe može se obaviti prirodnim putem ili u sušarama na temperaturi 40–50 stepeni bez prisustva svetlosti. Osušeni materijal treba čuvati u papirnim vrećama zaštićen od vlage, svetlosti i štetočina. Za preradu može se koristiti i koren i seme. Vađenje korena vrši se na kraju druge godine.

Dobra i na trpezi

ČORBA 

Potrebno je: 400 g koprive, 40 g ulja, glavica crnog luka, 30 g brašna, 200 g kiselog mleka, 100 g kajmaka, 2 jajeta, 1 kg goveđih kostiju, malo slanine, so

Oprati i obariti teleće ili goveđe kosti. Očistiti, oprati, obariti i pasirati koprivu. U šerpu na šporetu dodati ulje, brašno i luk, kad se zaprška uprži, spustiti pasiranu koprivu i naliti supom u kojoj su se kuvale kosti, malo suve slanine iseći na sitne kocke, ispržiti je da porumeni i dodati čorbi. Slanina će čorbi dati bolji ukus. Posoliti je, pobiberiti i ostaviti da vri sa zaprškom i slaninom najmanje pola sata. Zatim začiniti čorbu kajmakom, kiselim mlekom i jajima. Posoliti po ukusu.

PIRE 

Potrebno je: 1 kg koprive, 40 g maslaca, 40 g brašna, ½ l mleka, 100 g kajmaka, glavica crnog luka, 3 čena belog luka, malo bibera, so

Koprivu očistiti i oprati u nekoliko voda. U lonac sipati 4 litra vode i ostaviti da provri, zatim koprivu spustiti u vodu. Kuvati samo nekoliko minuta, zatim ocediti, a potom pasirati. U šerpu staviti maslac, kajmak i brašno, kad se brašno uprži, dodati strugani crni i beli luk. Dobro promešati i pasiranu koprivu spustiti da se prži u zapršci. Potom naliti mleko i paziti da kopriva ne bude ni suviše retka ni gusta. Posoliti po ukusu i dodati malo bibera.

ŠNICLE 

Potrebno je: 1 kg koprive (samo listovi), ½ kg pirinča, glavica crnog luka, 3 čena belog luka, 2 jajeta, ulje, so, malo prezli i peršunovog lista

Koprivu očistiti, oprati, obariti i ocediti. Odvojeno obariti i ocediti pirinač. Propustiti listove koprive, crni i beli luk, pirinač zajedno kroz mašinu za mlevenje mesa, posoliti, pobiberiti, dodati jaja, prezle i sitno seckani peršunovi list. Sve ovo dobro sjediniti. Posuti dlanove brašnom i od ove smese praviti šnicle. Pržiti ih na vrelom ulju.

*Recepte priredila Gospava Nestorović (Beograd – Mirijevo).