Majčinstvo kao tabu tema

Majčinstvo se ne može svesti samo na sreću, ljubav i radost. Od trudnoće do porođaja, preko dojenja do obrazovanja, majčinstvo prate mnoštvo emocija, od bola do žrtvovanja.

Prateći majčinstvo kroz istoriju, ovaj francuski dokumentarac govori o mitovima i pričama za decu u vezi sa figurom majke, babica, dece, ali i o položaju žena u našem društvu.

Da li majčinstvo može biti tabu? Ako pogledamo Bibliju, videćemo dva ženska lika. Tako priča počinje. Za crkvu, žene imaju dva lica – Eve, zavodnice, i Marije, Isusove majke. Sa jedne strane simbol opasnosti, sa druge poslušnosti. Eva i Marija su naročito zanimljive za zapadni svet, koji je dugo bio pod uticajem hrišćanske kulture. Majčinstvo je igralo važnu ulogu kod ova dva lika, ali i za ljudski rod – Eva je bila prva grešnica, ali i majka čovečanstva. Njeno majčinstvo je neka vrsta kazne, dok je Marijino iskupljenje.

Vekovima, doktori i teolozi u dosluhu tretirali su žene kao nesavršena i kontradiktorna bića. Samim tim i trudnoća je izazivala oprečna osećanja: fascinaciju i misteriju, ali i odbojnost i gađenje.

Medicinski diskurs trudnoće nešto je napredovao od renesanse do 19. veka. Ljudi su dugo na trudnoću gledali kao na bolest. Doktori su smatrali da su žene patološki bolešljive i predisponirane za obolevanje. Tako su pubertet, trudnoća i menopauza smatrane za bolesti. Akušeri iz 17. veka odnose se prema trudnoći kao devetomesečnoj bolesti… Samim tim, trudnoća je morala biti skrivena. Čak i kada bi žena obznanila da je trudna, nije bilo primereno da pokaže svoj stomak, ili bilo koji drugi znak trudnoće. Ovi religiozni i društveni tabui zadržali su se skoro do šezdesetih godina prošlog veka. Teško je zamisliti da su toliko potrajali. Ne da žene tokom trudnoće nisu bile prisutne u javnosti, nisu bile skrivene, ali svakako su oblačile odeću koja skriva trudnoću. Iz skromnosti, ili straha od osude?

U Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu videćemo korsete koje su nosile žene viših i aristokratskih krugova u 18. veku. Trudnice nisu bile pošteđene mučenja da imaju tanak struk i istaknut vrat.

Zanimljivo je da je način na koji se trudnoća posmatra i predstavlja promenjen vrlo skoro. Tek šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka trudnice su počele da nose odgovarajuću odeću, onu u kojoj se vide njihovi stomaci, a još dvadesetak godina kasnije, osamdesetih i devedesetih došlo je do velike promene – nagog poziranja trudnih žena, filmskih i muzičkih zvezda. Ova evolucija u vezi je sa jednom drugom zanimljivošću, a to je da je do tada seksualnost bila sa jedne strane, a materinstvo sa druge, sada se ta dva pojma najzad mogu pomiriti.