Muzika može doneti promene

Sa svega 13 godina, Mai Koi beži iz svog siromašnog sela i odlazi u Sajgon. Jedno veče videće nastup pevača u nekom baru, i pošto shvati da se to dobro plaća, odlučuje da postane pevačica. Do svojih ranih dvadesetih godina objavila je četiri albuma pop pesama. Ali, nijedna od njih nije postala hit i Koi razmišlja da odustane, ali joj otac predlaže da napiše pesmu koja bi slavila njihovu zemlju. Tako piše „Vijetnam”, odu lepotama zemlje, koja postaje hit. Pobeđuje na takmičenju „Pesma godine”. Sve radio-stanice rado puštaju njenu pesmu. Koi nastupa na vijetnamskoj televiziji svako veče. Komunistička vlada Vijetnama koristi ovu pesmu za promociju turizma. Pesma „Vijetnam” omogućava Koi sve o čemu je maštala kao dete – novac, slavu i, što je najvažnije, blagoslov komunističke vlade, što je stavlja u žižu interesovanja svih medija.

Uprkos svojoj slavi i bogatstvu, Koi se ne oseća ispunjeno u toj novoj ulozi, posebno zbog stravičnog odnosa države prema ljudskim pravima. Počinje da se pita da li može da iskoristi svoj status zvezde, kao i muziku, i da nešto promeni u zemlji koju voli. Otvoreno zagovara slobodu govora i ženska prava, i čak izaziva ozbiljan skandal u konzervativnom Vijetnamu kada u jednom intervjuu kaže da ne planira da se uda niti da ima decu. Kada vlasti počnu da cenzurišu njene pesme, čak i one patriotske, Koi odlučuje da „preskoči” vladin odbor za cenzuru i sledeći album izdaje bez njihovog odobrenja. Naslovna pesma sa albuma „Selfi orgazam” postaje hit. U prvoj nedelji od objavljivanja albuma, ova pesma na popularnom muzičkom sajtu odslušana je 300.000 puta. Ali već krajem sedmice vlada vrši pritisak na sajt da uklone pesmu sa interneta, i tako šalju poruku Koi i drugim izvođačima: zemlja je pod čvrstom vlašću Komunističke partije i nikakvo odstupanje neće biti tolerisano.

Rešena da ne odustane, Koi odlučuje da iskoristi svoju popularnost i da se kandiduje za parlament i tako skrene pažnju na problem cenzure. Kako njena kampanja postaje sve popularnija, naročito među mladima, državni mediji prestaju da o tome izveštavaju. Koi kreće u internet kampanju koja dopire do 100 miliona Vijetnamaca koji su na društvenim mrežama. Deluje kao da bi Koi mogla da osvoji mesto u parlamentu, ali na dan izbora njenog imena nema na glasačkim listićima, izbrisano je bez ikakvog obrazloženja. Koi i dalje ne odustaje, i odlučuje da iskoristi svoj uticaj da zakaže sastanak sa američkim predsednikom Barakom Obamom, tokom njegove posete Hanoju. U nedelji u kojoj je sastanak bio zakazan, mnogima od planiranih učesnika, aktivista i boraca za ljudska prava, ili je određen kućni pritvor ili su privedeni. Koi uspeva da stigne na sastanak i da sedne pored Obame. Ali, on nije u mogućnosti da joj pomogne. Vijetnamske vlasti su besne zbog susreta Kloi sa Obamom i uskoro joj zabranjuju da nastupa bilo gde u zemlji.

Posle zabrane nastupa, bez ikakvog pristupa državnim medijima i pod konstantnom prismotrom, Koin status pop zvezde brzo bledi. Ali ona i dalje odbija da ćuti. Sastavlja novi bend „Disidenti” i odlučuje da snimi još jedan album, sa željom da inspiriše ljude da joj se pridruže u borbi za slobodu.

Snimanje poslednje scene filma, u kojoj Koi pokušava da ode iz Vijetnama, pokazalo se kao najnapetije za čitavu filmsku ekipu. Pošto je snimanje na aerodromu u Hanoju zabranjeno, snimatelj je tajno snimao Koi dok prolazi kroz policijsku i carinsku kontrolu. „Nisam oka sklopio nedelju dana”, kaže producent filma. „Svi smo bili na ivici živaca.... Koi je prošla kroz toliko toga, uradila je tako mnogo, i da to bude završeno njenim hapšenjem na aerodromu dok pokušava da napusti Vijetnam, to bi prosto bio besmislen kraj jedne takve priče o hrabrosti”,  kaže reditelj Piskatela. „Moj omiljeni trenutak je kada Koi na samom kraju jedan policajac prepozna i odlučuje da je pusti da prođe, pošto je ljubitelj njene muzike, i tako dokaže da muzika može doneti promene.”

Od završetka snimanja filma, Koina bitka se i dalje nastavlja. Vratila se u Vijetnam, razmišlja da se ponovo kandiduje za parlament, i piše nove pesme...