Prinudne misli i rituali

U svakoj sekundi čovek na nešto pomisli, nekada s razlogom a nekada i ne. Pravimo planove, okupirani smo svakodnevnim aktivnostima, mnogo toga i ne registrujemo. Nauka kaže da svako od nas u budnom i svesnom stanju ima više od dve hiljade misli na sat. Mozak ima sposobnost da najveći deo nepotrebnih misli odbaci, ali problem nastaje kada ove beznačajne misli počnu da se ponavljaju i nameću.

Tipičan primer, ističe se u psihološkoj praksi, jeste strah od zaraze. Sasvim je normalno da vodimo računa da štetne materije ne dospeju u naše telo, ali sigurno se nećemo zbog toga tuširati 10 puta na dan.

Brojanje predmeta, pranje ruku

U prisilne radnje spadaju i prekomerno pranje ruku, preterano čišćenje, brojanje predmeta, izbegavanje nekih mesta, stalno proveravanje vrata, šporeta i slično.

Zašto se ove aktivnosti smatraju prisilnim radnjama?

– Osoba koja sledi ove rituale ima osećaj unutrašnje prisile da ih uporno obavlja. Iako ti rituali i samoj osobi izgledaju besmisleno i nelogično, ona ipak oseća snažnu potrebu da ih upražnjava – kaže psiholog dr Vladimir Mišić.

 On objašnjava da osnovni razlog tih radnji nije njihov sadržaj već funkcija.

– Funkcija prisilnih radnji jeste da skrene pažnju s anksioznosti i pomogne osobi da trenutno smanji anksioznost i tako je drži pod kontrolom. Iluzija je da se anksioznost može kontrolisati na taj način, ali osoba veruje da može, jer oseća trenutno olakšanje i nadu da će anksioznost nestati, zato tako uporno sporovodi rituale –– objašnjava naš sagovornik.

Prisilne radnje su rituali koje upražnjavaju osobe koje imaju takozvani opsesivno-kompulsivni poremećaj. Suština ovog poremećaja je u izbegavanju osobe da se suoči sa sopstvenim strahovima, jer je to put da ih se oslobodi. To se može prevazići, uz dosta rada i upornosti. Prvo takva osoba treba da nauči da napravi distancu u odnosu na iracionalne opsesivne misli, da ne pridaje mislima magijski značaj i da prekine da upražnjava prisilne rituale.

– Takva osoba treba da nauči da ne izbegava negativna osećanja, odnosno da ih toleriše – ističe dr Mišić.

Ako bi osoba svesno i namerno prestala da upražnjava rituale, anksiznost bi se pojačala, a to je upravo ono čega se ona najviše plaši – suočavanja s neprijatnim osećanjima koje potiskuje, od kojih beži.

Strah dođe i prođe

Često to može biti bes prema nekog bliskoj osobi, osećaj krivice, stid i slično.

– Jedini način da osoba prevaziđe iracionalne strahove je da se suoči s njima. To znači da se osoba prepusti strahu, ne opire mu se, pusti da strah dođe i prođe. Da bi to osoba učinila, mora se distancirati od iracionalnih misli koje kada je preplave ne ume da kontroliše. Da bi oni koji pate od ovih poremećaja lakše prebrodili iracionalna osećanja najbolje je ipak da se posavetuju s psihologom, mada postoje i programi samopomoći koji mogu biti delotvorni – navodi dr Vladimir Mišić.

Stani, ne moraš to da radiš

Kada osetite potrebu da uradite neki ritual koji ste do sada mnogo puta radili, recite sebi: „Stani, ne moram ovo da radim sada, spreman sam da se suočim sa strahom i da ga istolerišem sada, ne moram više da bežim od straha!”

Vratite pažnju na sadašnji momenat, napravite razliku između mašte i realnosti.

Usmerite pažnju na osećaj straha u telu i prepustite mu se skroz bez opiranja.

Fokusirajte se na disanje, primenite na primer tehniku disanja stomakom kako biste smanjili anksioznost.

Govorite sebi: sada osećam iracionalni strah, to nije opasno, nisam u opasnosti, ne gubim kontrolu, samo se prepuštam iracionalnom strahu, ne moram da ga kontrolišem jer je to samo osećanje, neprijatno je ali ja to mogu da tolerišem sada u ovom momentu.

Recite sebi: Ja nisam ovaj strah, strah je samo osećanje i nije odraz mog identiteta, mojih želja, ovaj strah se bazira na imaginaciji, mašti.

Sačekajte da strah prođe skroz.

Ponovite sve ove korake svaki put kada osetite potrebu za nekim ritualom.