Granule – najsigurniji izbor
Danas je lako nahraniti psa jer je pakovana, industrijska hrana jednostavan i siguran obrok. Kuvana jela ne smeju da budu začinjena
Dobro nahraniti psa nekada je bio zaista problem za vlasnika. Dok nije bilo granula, morala je da „radi” ringla, da se nešto skuva, a šta – to je svako radio kako je znao i umeo. I vlasnici ljubimaca su prilično grešili, jer mnogo toga što se nađe na jelovniku ljudi psi ne smeju da jedu. Pre svega: slano, zabibereno, ljuto, s alevom paprikom, belim lukom. To za psa može da bude pogubno. Ovakvom ishranom mnogi su „uspeli” da upropaste želudac svog ljubimca.
Granule su se pojavile prevashodno kao veterinarska preporuka. To je i najbolja ishrana kućnih ljubimaca, koja štiti njihov želudac i bubrege.
Posebna hrana za osetljive, ali i halapljive
U prodavnicama za kućne ljubimce prvo na šta naletite kad otvorite vrata jesu džakovi s granulama. Ima ih različitih: za štence, juniore, odrasle pse, za male i velike rase, oni koji su osetljivi na alergije koriste „senzitiv” granule...
Postoji i dalje razvrstavanje: za rase genetski sklone problemima s očima (za njih se granule proizvode od sastojaka koji sadrže vitamine E, Ce i A, beta karoten), pa zatim za rase s brahicefaličnom vilicom, odnosno ravnom njuškom (bokser, buldog, mops), jer za njih se prave ispupčenije granule, koje su lakše za žvakanje. Zatim su tu i takozvane šuplje granule za rase koje se smatraju halapljivim.
Malo domaće, nezačinjene supe
Hrana u granulama razlikuje se i po kvalitetu, koji se, naravno, odražava u ceni. Postoji jeftinija „premijum” i skuplja „superpremijum” varijanta (sadrži puno sastojaka, kompletni, izbalansirani obrok). Smatra se da pas hranjen hranom „superpremijum” kvaliteta nema potrebu ni za kakvim suplementima i dodacima ishrani.
Za bolji apetit nije loše ponekad preliti preko granula malo supe (ako se već kuva na šporetu): za psa može se odvaditi jedno vrelo lonče pre nego što se supa začini za ukućane.
Ni hladno ni vruće
Ako za psa kuvamo povrće, uvek će biti ukusnije ako u vodu dodamo piletinu, ćuretinu ili junetinu (svinjsko meso treba izbegavati). Treba izabrati sveže povrće. Ako konzervirano povrće ne može da se izbegne, birajte ono koje sadrži najmanje šećera. Problem se može rešiti i ako se uzme konzervirana pseća hrana. Treba voditi računa i o količini, pa je bolje napraviti veću porciju koja može da potraje dva-tri dana, ali treba da se čuva u frižideru i da se pred obrok malo podgreje da bude mlaka, nikako vruća ili hladna.
Ne savetuje se da psu dajete ostatke vašeg ručka, jer oni često sadrže začine, maslac i ostale sastojke koji nisu dobri za psa. Uvek prvo proverite s veterinarom da li je u redu menjati režim prehrane i pitajte da li treba psu davati neke dodatke, koji se onda stavljaju u sveže pripremljenu hranu.
Izbalansiran obrok
Psima, kao i ljudima, potreban je širok spektar proteina, skroba i povrća, kako bi se ispunile osnovne hranljive potrebe. Ako psi jedu isključivo proteine, nedostajaće im važni vitamini, što može da dovede i do problema sa štitnom žlezdom. Ako pas ne dobija dovoljnu količinu proteina to može da oslabi imunitet i dovede do propadanja mišića i krvnih poremećaja. Zato je balansirana dijeta veoma važna. Mnogi veterinari preporučuju da obrok uvek bude izbalansiran, da sadrži 40 odsto proteina, 50 posto povrća i 10 odsto skroba.
Od povrća dozvoljene su šargarepe, spanać, brokoli, krastavci, bundeva, celer, dok mahunarke mogu uzrokovati gasove. Ugljeni hidrati obezbeđuju psu vlakna za zdravu probavu i njih ima u pirinču, testeninama, zobenoj kaši, slatkom i običnom, kuvanom krompiru.
Psi vole grašak
Psu ne treba davati konzervirani, ali može da jede zamrznuti grašak, naravno, pošto se prvo ukuva, a zatim ohladi. Grašak u konzervi ima visok sadržaj soli i zato nije dobra opcija. Izbegavajte kombinacije graška s puterom, sosevima. Grašak je dobar izvor vlakana, proteina i vitamina.
Mleko samo za mlade mačke
Često se macama u porciji servira mleko, ali to nije dobro za njihovu ishranu. Mleko je dobro za mačiće i mlade mačke, ali za starije može da bude štetno i ne treba ga unositi u ishranu.
Kada mačka popije mleko nesvarena laktoza ostaće u njenim crevima i neće preći u krvotok, kao što bi trebalo, i na kraju će fermentirati. Punomasno mleko sadrži previše masti. S obzirom na to da mačke nemaju enzim neophodan za varenje laktoze, pijenje mleka može dovesti do gastrointestinalnih problema u vidu dijareje, povraćanja, gubitka apetita, bolova. To može da utiče i na promene u ponašanju, pa mačka može da bude nervozna i da grebe.
Opet, baš kao i ljudi, neke mačke nemaju problema s varenjem mleka. Bez obzira na to, većina veterinara predlaže druge alternative, jer kravlje mleko nema hranljive koristi za mačke.
