Čubar za ljubavni napitak i bolan stomak
Od davnina mu se propisuju svojstva afrodizijaka, ublažava grčeve i sprečava nadutost, koristi se za upale na koži. Podseća na biber, ali je manje iritantan, pa je omiljen i kao začinNa našim prostorima čubar (Satureja hortensis L.) se gaji kao začinska i lekovita biljka. U domaćinstvu i industriji mesa to je izuzetan začin za mahunarke, meso, jela od povrća, salate i zimnice.
U narodu je biljka poznata i kao bresina, bažulek, čuberica, jaber, kubar, čubrika, čubrica, čumborak, čupar, čabr, ščubrika, itd. Lekovite materije čubra imaju jako antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo. Prečišćava organizam, poboljšava varenje i ublažava nadimanje, jer utiče na crevnu peristaltiku, a može se koristiti i protiv dijareje.
Omiljeni muški čaj
Neka istraživanja pokazala su da se upotrebom čaja od čubra povećava polna moć kod muškarca.
U našim krajevima, kao i drugim delovima južne Evrope, rastu mnoge vrste divljeg čubra. Kulturne forme ove biljke gaje se zbog veoma aromatičnog lišća koje se upotrebljava kao začin u jelima i konzervama. Gaji se, uglavnom, u vrtovima i baštama kao sporedni usev. Danas se najviše gaji u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Kanadi, SAD i Hrvatskoj.
Kad je reč o gajenju, ima umerene zahteve u pogledu toplote, vlage i zemljišta. Na jako plodnom zemljištu ili ako se biljke previše đubre azotom, grančice se izdužuju i mnogo izgube u kvalitetu. Čubar voli sunčane položaje i ne podnosi zasenjivanje. Proizvodi se iz rasada, mada se može sejati na stalno mesto. Seje se od sredine aprila do sredine juna. U toku vegetacije okopava se i po potrebi zaliva.
Bere se u početku cvetanja, jer su tada biljke najaromatičnije, odsecanjem ili čupanjem celih biljaka. Troše se sveže grančice ili se biljke osuše u hladu pa se osušeno lišće upotrebljava kao začin.
Prema botaničkoj klasifikaciji pripada familiji usnatica (Lamiaceae), potfamiliji Nepetoideae i rodu Satureja. Vrste koje pripadaju potfamiliji Nepetoideae karakteriše visok sadržaj etarskog ulja koji iznosi više od 0,5 odsto.
Ova jednogodišnja biljka naraste do 30 santimetara od granate osnove. Cveta od jula do septembra.
Poreklom je iz istočnog Sredozemlja i Srednjeg istoka. Pretpostavlja se da mu ime potiče od reči satir jer se nekada koristio kao afrodizijak. U starom Rimu i Grčkoj travari su od čubra pravili ljubavne napitke, pripisujući mu afrodizijačka svojstva. Najranije ga spominje Vergilije, koji ga je uzgajao kao hranu za pčele. Zahvaljujući Rimljanima dospeo je u Englesku, gde je veoma omiljen začin. Ukus i miris veoma podsećaju na biber, pa se povremeno koristi kao zamena za ovaj začin.
Čubar ublažava grčeve u stomaku, pojačava apetit i uništava parazite u digestivnom traktu. Deluje i kao diuretik. Veruje se da stimulativno utiče i na polni nagon. Sok se koristi protiv ujeda pčela i osa. U francuskoj medicini, spolja se koristi kao lek protiv šuge.
Od biološki vrednih materija sadrži etarsko ulje oko dva odsto, u kome dominira timol i karvakrol. U zavidnim količinama prisutna je i celuloza, mineralne materije, belančevine i vitamin A. Etarskog ulja najviše ima u fazi cvetanja. Etarsko ulje je žitko, svetložute boje, s oštrim mirisom koji podseća na tamjan. Sadrži terpenske ugljovodonike i fenole. Koristi se u prehrambenoj, parfimerijskoj i farmaceutskoj industriji.
Zbog fenolnih jedinjenja u etarskom ulju ima jako antiseptično dejstvo. Upotrebljava se kao vrlo korisna i neškodljiva mirisna biljka za lečenje organa za disanje, varenje i mokrenje, a spolja za lečenje raznih upala kože i sluznice. Ublažava bolove u stomaku, crevne i želudačne grčeve, poboljšava rad jetre i žuči, pomaže pri iskašljavanju sluzi, na koži i sluzokoži. Koristi se kod proliva i stomačnih tegoba jer pomaže rad želuca. Istraživanja su pokazala da ima izraženo antivirusno dejstvo, naročito kod herpesa.
Uz pasulj i salate
U kulinarstvu, s obzirom na svoju oporost, koristi se kao začin za jela od mesa i povrća koja se dugo kuvaju. Čubar se povezuje s pasuljem, a odličan je i uz sve ostale mahunarke. Takođe, dobar je sa zeljem, korenastim povrćem, lukom i ublažava njihov jak miris koji nastaje prilikom kuvanja. Čubar se najčešće dodaje u jela od jagnjetine, svinjetine i divljači. Dobar je s masnom ribom. Može se dodati i u salate, posebno je dobar s krompirom, pasuljem i salatom sa sočivom.
Čubar se dodaje u različita jela, a svojim ljutkastim ukusom podseća na biber. U istoriji se dugo koristio umesto bibera. Manje iritantno deluje na sluznicu želuca i creva pa je zdraviji od bibera. U kulinarstvu se koristi svež, a može i kao sušeni začin. Mesu daje veoma pikantan ukus. Njegovo bitno svojstvo je da deluje protiv nadutosti pa se dodaje u jela od pasulja, boba, graška i drugih mahunarki. Ipak, s upotrebom ne bi trebalo preterivati, jer jaka aroma može jela da učini gorkim.
