Sestre šampionke

Odbojkašice „Jedinstva” iz Stare Pazove ostvarile su nedavno najveći uspeh u istoriji kluba. Postale su šampionke države pošto su u četvrtoj utakmici plej-ofa savladale suparnice s Uba i podigle pehar namenjen najboljoj ekipi Superlige.

Velikom uspehu značajan doprinos dale su rođene sestre Miljević, Marija i Tamara. Interesantno je da je rivalstvo Stare Pazove i Uba bilo ove godine začinjeno i duelima sestara. Sestre Miljević nasuprot sestrama Lukić iz grada s Tamnave. Rezultat je, možemo reći, nerešen, u februaru u Kupu Srbije bila je bolja ekipa Uba, a evo sada u ligaškom takmičenju trofej su uzele sestre Miljević sa svojim saigračicama iz tima koji predvodi trener Jovo Caković.

Šampionski pehar

Mariji i Tamari je ovo bio prvi šampionski pehar posle šest godina igranja u najelitnijem takmičenju.

– Na ličnom polju mi mnogo znači, puno smo radile za taj pehar. Iako za mene kažu da mi nikad ništa nije teško, takmičarski ritam je ove sezone bio veoma zahtevan. Ali mi je drago što je na kraju krunisan titulom. Naravno i zbog kluba koji konačno može da se pohvali velikim uspehom i to baš u našoj generaciji – kaže Marija.

Ona igra na poziciji dizača, rođena je 1998. i predvodnica je u svemu. Tamara je godinu dana mlađa, korektor je i voli u stopu da prati stariju sestru.

Marija je još u Novom Sadu zahvaljujući majci krenula na treninge odbojke. Tamara se oprobala i u drugim sportovima, ali je na kraju ipak odlučila da krene sestrinim stopama.

– Obe smo počele u Novom Sadu u „Lavicama”. Mama je trenirala odbojku, a tata fudbal. Nije to bilo ništa preozbiljno, ali izgleda da smo nasledili neke sportske gene. U ponudi je bilo nekoliko sportova u školskom klubu, ali mama je delom zaslužna za moj izbor, dok se Tamara oprobala i u drugim sportovima: fudbalu, košarci, karateu, šahu – priča Marija.

U Zrenjaninu su provele četiri godine igrajući za odbojkaški klub „Klek”. To im je bilo i vatreno krštenje u Superligi. U Zrenjaninu su puno naučile o odbojci i u Staru Pazovu došle kao iskusne igračice.

Volele bi da se oprobaju i u inostranstvu, zajedno ili u različitim klubovima svejedno. Možda i kao konkurencija, da zaigraju jedna protiv druge, bilo bi to potpuno u skladu s njihovom prirodom. Nekad se grle i ljube, nekad svađaju, ali jedno je sigurno – vole se najviše na svetu. Velika su podrška jedna drugoj, ali uz osmeh priznaju da sestrinski odnos nije uvek jednostavan i da postoje trenuci kada sevaju varnice.

– Ni jedna s drugom ni jedna bez druge, tako bih nas opisala. Slažemo se prilično dobro, ali dešavaju nam se čarke, zbog toga nam nekad ne daju da budemo u istom timu. Ja sam gunđalo, jer sam srčana, a Tamara je flegmatična, pa me to nekad iznervira – iskrena je Marija.

Sestre Miljević oprobale su se i u bič voleju – prvi susret s odbojkom na pesku desio se u Baču na jednom turniru. Otac ih je prijavio bez njihovog znanja, tako da nisu u početku baš bile oduševljene ovom idejom. Nekoliko godina kasnije ozbiljnije su počele da razmišljaju o ovom sportu. Osvojile su čak i šampionsku titulu 2019. godine. Tamari je teže palo što nisu i ostale u borbama na pesku, ali, evo, snalaze se odlično i na parketu u poslednje četiri godine.

Pored titule i srebra u kupu, sestre su zadovoljne i plasmanom na evropskoj sceni, trećim mestom u Kupu izazivača. Našle su se i na širem spisku za reprezentaciju.

Studije u drugom planu

Obe su krenule na Dif u Novom Sadu, ali trenutno su zbog obaveza studije potisnule u drugi plan. Teško je uskladiti obavezna predavanja i treninge, putovanja, ispite. Od fakulteta ne odustaju, ali sada su u godinama kada pokušavaju da iz odbojke izvuku maksimum. Kao i svaki profesionalni sportista žele da doguraju što dalje i da se oprobaju protiv najboljih.

Rođene sestre u sportu, da li je to česta pojava?

– Iskreno, tek kad smo ušle malo više u odbojku i kad su ljudi počeli da nam skreću pažnju na to, primetile smo da to nije toliko česta pojava. Drago nam je što igramo zajedno i nadamo se da ova titula neće biti poslednja zajednička – poručuju sestre Miljević.

Rivalstvo sa sestrama Lukić

O rivalstvu sa sestrama Lukić Marija i Tamara govore pozitivno:

– Drago nam je što su oba finala, i u kupu i u ligi, ove sezone bili dueli sestara. Bilo bi lepo da ima još takvih timova kao naša dva. Sve četiri imale smo lepe partije u finalima.

Poraz od Uba u kupu u februaru Mariji je bio najbolniji ove sezone, s obzirom na to da su kao klub imale mnogo prilika da završe i tu utakmicu pobednički, ali to nisu iskoristile.

Pazl i oslikavanje patika

– Dosta ljudi pita nas da li nam je dosadno u Pazovi, ali to nije slučaj. Mesto je malo, ali urbano i dopada nam se. Blizu je Beograd, Novi Sad, Inđija, tako da se uvek nađe neka zanimacija – kaže Marija koja voli da slaže pazl, i to onaj od dve do tri hiljade delova. Kaže i da je često pitaju kako je to ne umori, ali ona odgovara da je ovaj hobi prilično opušta, zaboravi na druge obaveze, a i na odbojku, pa na trening ode „mirne” glave.

Tamara voli da crta i slika, a ne libi se da svoj talenat i dar iskaže čak i na patikama za trening.