U laguni gladnih krokodila

Boraveći u Meksiku, iz centralnog dela Jukatana u prepodnevnim satima stigli smo na obale Meksičkog zaliva i krenuli da upoznamo njegov izuzetno zanimljiv biljni i životinjski svet.

Na obodima džungle, na severoistoku Jukatana, dospeli smo u zaštićeno područje rezervata biosfere koje čini park prirode Rio Lagartos.

Ko se krije u šumi mangrova

U bukvalnom prevodu s španskog, naziv rezervata je „reka guštera”. Na području Latinske Amerike reč „lagartos” međutim znači i „aligator” i predmet je zabune. Prvi Španci koji su ovde stigli i ugledali krokodile izgleda da su ih pomešali s aligatorima i laguni dali ovaj naziv. Takođe, naziv „rio” (reka) nastao je još jednom zabunom osvajača koji su, kao u slučaju Rio de Žaneira, od duboke lagune pomislili da je u pitanju delta reke.

Nakon obilaska ružičastih jezera, magistralom smo se odvezli u park prirode koji čini velika laguna s ostrvcima šume mangrova. Pristigavši u istoimeno, uspavano ribarsko selo Rio Lagartos, na obali, ukrcali smo se u čamac i krenuli u plovidbu lagunom. U ovom, najzapadnijem delu, laguna je široka i voda nešto dublja, te je naš čamac pojurio ka istoku, na mesto gde je zbog dubine vode od polovine do samo jednog metra brzina kretanja na određenim mestima donekle ograničena.

Najčuveniji stanovnici lagune su krokodili. Zbog izuzetne turističke posećenosti i čamaca koji lagunom plove tokom čitave godine, krokodili su navikli na prisustvo ljudi. Skrivaju se u plitkim vodama ispod ostrvaca šuma mangrova i prilaze blizu čamaca jer ih u svrhu dobrih fotografija i zadovoljnih turista barbe često hrane. Kada pojedu poslednji zalogaj, krokodili podignu glavu i usprave je visoko iznad vode. Nalik bebama koje nakon jela držimo u naručju uspravno, kako bi podrignule, i krokodili imaju istu fiziološku potrebu. Pažljivo ih posmatrajući primetili smo kako ovo čine delimično zaklonjeni od radoznalih pogleda, u šumi mangrova.

 Ukusna hrana u obliku ribe često privuče i druge stanovnike lagune u kojoj živi veliki broj različitih vrsta ptica, s obzirom na to da je Rio Lagartos raj za ljubitelje posmatranja ptica i pasionirane ornitologe.

Kada smo u najistočnijem i najplićem delu lagune zaustavili čamac posmatrajući flamingose u jatima kako hodaju po peščanom tlu u potrazi za ribom, s vodom koja je jedva dopirala do njihovih člankovitih, tananih kolena, jedan pelikan doleteo je do našeg čamca. Kao da je to nešto sasvim uobičajeno, sleteo je na pramac i bez prekida i na udaljenosti od metra posmatrao nas u trajanju od nekoliko minuta. Bez naglih pokreta, zamolili smo čamdžiju da nam doda poslednju ribu iz plastične kofe, koja je bila obavezni inventar u plovidbi rekom. Uz prethodno pripremljen foto-aparat, ovekovečila sam našeg pelikana i mog saputnika kako ga hrani. Hranjenje pelikana privuklo je i druge ptice u laguni, koje su odjednom u jatu doletele u potrazi za ručkom, nadvile se nad hraniteljem u niskom letu, te su neke fotografije prilikom otimanja o poslednju ribu bile nalik prizorima iz Hičkokovog filma „Ptice”.

Nakon vožnje do krajnjeg istoka lagune čamcem smo se odvezli nazad, zapadnije od sela Rio Lagartos, gotovo do samog zapadnog kraja lagune gde ona završava otvorenim morem, Meksičkim zalivom. Pristali smo uz uzanu peščanu plažu na kojoj, osim ribara koji povremeno prođu uzanim, drvenim brodovima sa specifičnim, dugačkim pecaljkama, nema ni traga od posetilaca.

„Groblje” kraba

Pre kupanja u moru, barba nam je u maloj, plastičnoj kofici doneo specifično, lekovito blato koje je napunio u obližnjoj „majanskoj banji” i ponudio nam da se namažemo. Mazanje blatom i vreme potrebno da se ono osuši poslužilo je za šetnju pustom plažom gde sam naišla na „groblje” kraba i rupice u pesku u kojima se skrivaju, bezbroj školjki, ali i jednu mrtvu morsku bubašvabu.

 Nakon skidanja lekovitog blata i kupanja u moru, vratili smo se čamcem u selo Rio Lagartos i na samom obodu mesta, u malenoj taverni prepustili se specijalitetima lokalne kuhinje.

Ružičasta jezera

Na istoku rezervata nalazi se Las Koloradas, nekoliko pinkružičastih slanih jezera u čijem se sastavu nalazi i istoimeno selo. Većina seljana zaposlena je u vađenju morske soli iz ovih jezera, koja svoju ružičastu boju duguju algama u ovoj boji, planktonima ili vrsti škampa koji žive u slanoj vodi. Zanimljivo je da u rezervatu žive flamingosi koji se rađaju beli i svoju jarkoružičastu boju dobijaju vremenom, hraneći se algama iz ovih jezera.

Riba s povrćem u sosu od limete

Na obali okeana, različite vrste ribe, škampi i jastog smenjuju se na meniju. Osim pržene i pečene ribe, specijalitet ovog dela Jukatana je seviče, inače poreklom iz Perua. Jelu od žive ribe, koja se isecka i marinira u soku od limete ili gorke pomorandže, zbog čega od kiselosti potpuno pobeli i izgleda kao da je skuvana, dodaju se iseckani paradajz, crni luk, čili paprika i druge lokalne vrste paprike, krastavci i svež korijander, i jelo izgleda kao veliki tanjir salate. Buen Provecho! Prijatno!

Flamingosi i pelikani

Čaplje, pelikani, galebovi i posetiocima omiljeni ružičasti flamingosi žive na ostrvima šume mangrova i na vrhovima drveća svijaju svoja gnezda. Pelikani koji žive na Jukatanu često nisu beli, već sivkasti i pegavi, i nije ih uvek lako primetiti jer se bojom, naročito na kopnu, često utope u okolinu.