Kada hrana pozeleni – šta treba odmah da bacite i kako da se ponašate

Uživate u doručku, a na trenutak primetite da se na kolaču od banane nalazi koja zelena tačkica više nego što bi trebalo. A već ste pojeli pola parčeta. Da li može da vam se dogodi nešto loše?

Nema potrebe za panikom, jer se to dešava mnogo češće nego što mislite. Tako postoje i buđavi sirevi koji se prodaju kao legitiman prehrambeni proizvod, bez ikakve dileme da li ugrožavaju ljudsko zdravlje.

Naime, kako piše Healthy, postoji mnogo vrsta buđi, a gastroeneterolog Elena Ivanina, navodi da za razliku od bakterija, plesni rastu u strukturama koje sadrže mnogo ćelija i nije potreban mikroskop da biste ih videli.

Uopšteno govoreći, plesni se sastoje od korenskih niti koje se protežu duboko u hranu, stabljike koja se uzdiže iznad hrane i spora na kraju stabljike. Spore daju plesni raznovrsnost boja.

„Ako uzmete maslačak i duvate u njega, seme se raspršuje u vazduhu i tako spore plesni putuju sa mesta na mesto, kontaminiraju proizvode i izazivaju kvarenje“, kaže profesor Robert Gravani navodeći da buđava hrana nema sjajan ukus, već imate osećaj da jedete zemlju ili prašinu.

Buđ uspeva u toplim, vlažnim okruženjima, ali to ne znači da se ne može formirati i rasti i u frižideru. Plesni su takođe prilično pametne i bolje podnose konzervanse kao što su so i šećer od većine drugih „napadača” hrane.

Dobre i loše vrste plesni

Neke plesni su korisne - antibiotik penicilin koji spasava život pravi se od penicilijumske buđi, a neki ljudi su alergični na buđ.

„Ako imate osnovno zdravstveno stanje koje utiče na vaš imuni sistem, izlaganje buđi može biti opasno“, kaže dr Ivanina navodeći da ćete imati mnogo goru reakciju na jedenje buđi nego neko drugi jer nemate zdrav imuni sistem da se bori protiv te reakcije.

Neke plesni proizvode otrovne supstance

Nekoliko plesni proizvodi mikotoksine, ili otrovne supstance zbog kojih čovek može da se razboli.

Na primer, plesni koje proizvodi vrsta Aspergilus može da izazove aflatoksikozu, oblik akutnog trovanja koji je opasan po život i oštećuje snažno jetru.

Meki sir

Ako vidite buđ na mekom siru kao što je svež sir, krem sir ili sve vrste izmrvljenih, iseckanih i narezanih sireva, izbacite je. Oni mogu biti kontaminirani ispod površine i takođe mogu imati bakterije koje rastu zajedno sa plesni. Neki sirevi se prave sa buđom, kao što su rokfor, plavi, gorgonzola, stilton, bri i kamember.

Voće i povrće

Kao i sir, postoje različita pravila za voće i povrće na osnovu teksture. Meko voće i povrće bacite čim primetite buđ, ali tvrdo možete samo da izrežete kontaminiran deo. To se odnosi na primer pa parike.

Meso, slanina ili viršle

Čim primenite promene na ovoj vrsti hrane, odmah je bacite.

Tvrda salama i seoske šunke

Ovo meso možete zadržati ako očistite sav površinski buđ, odnosno plesan koja je zahvatila komad šunke.

Jogurt i pavlaka

Ako vidite buđ, odmah se rešite jogurta i pavlake. Stručnjaci upozoravaju da se ćelije buđi razmožavaju i da mnogo toga ne vidite golim okom.

Džemovi

Čim vidite buđ u džemu bacite ga. Ova namirnica proizvodi mikotoksin ako razvije buđ, zbog čega mikrobiolozi upozoravaju da nikada ne vadite buđ i ne koristite ostatke iz tegle.

Hleb i peciva

Hleb često pozeleni ako stoji duže od pet dana. Nikako ga ne čuvajte, lako prenosi buđ i dobro operite posudu u kojoj je bio. Ovo se isto odnosi i na testeninu.

Kako izbeći buđ u tanjiru

Voće i povrće čuvajte odvojeno, u posebnim kesama u fioci. Kada poslužujete hranu prkrijte je ubrusima da biste sprečili izlaganje sporama plesni u vazduhu, a koristite plastičnu foliju da pokrijete hranu koju želite da ostane vlažna kako biste sprečili buđ.

Nikada ne ostavljajte kvarljive stvari iz frižidera duže od dva sata.