Da li je veštačka inteligencija glavni neprijatelj čoveka
Veštačka inteligencija polako ulazi u svakodnevni život, a prognoze su da će ga u budućnosti potpuno da izmeniti – od saobraćaja, preko komunikacije, sve do životnih navika. U svemu tome postavlja se i pitanje etičnosti veštačke inteligencije.
Stručnjak za tu temu, Aleksandar Linc, kaže da je veštačka inteligencija ušla u sve pore naših života.
Kao primer navodi gledanje televizije preko operatera, koji odmah daju predlog šta bi vama bilo interesantno – to radi upravo veštačka inteligencija.
„Kada koristite društvene mreže, ona ponovo čita vaš fid koji se tu dešava, ponovo je potpomognut veštačkom inteligencijom. Čak i kada odete u banku da dobijete kredit postoje neki modeli koji to rade umesto bankara. Pošto više nije moguće da to sve čovek sam radi, mora da postoji dosta algoritama. Primenjuje se i u automobilskoj industriji, da se auto lakše parkira itd”, objašnjava Linc.
Smatra da trenutno živimo u nečemu što je „humanizam i renesansa 2.0”.
„Ljudi ne mogu da shvate kolika će promena biti za deset godina. Postavlja se pitanje da li za deset godina možemo da pričamo o iskorenjivanju svih bolesti, da li je moguće da napravimo mnogo jednakije društvo. Ista je stvar da li ćemo da živimo i radimo iz Amerike, Gane ili iz Srbije”, naglašava Linc.
Odgovarajući na pitanje gde treba postaviti granicu sa razvojem veštačke inteligencije kako ona ne bi naškodila čoveku, Linc smatra da je važno shvatiti da tehnologija kao takva nije niti dobra niti loša.
„Ona postoji i koristi se. Onaj ko koristi tu tehnologiju, to smo mi ljudi. Bukvalno samo od nas samih zavisi da li želimo da napravimo distropiju ili utopiju. Iskreno verujem u ljudski rod i da ćemo doći do utopije, da ćemo iskoristiti tehnologiju koja će nam pomoći, a ne koja će zameniti nas i naš proces donošenja odluka i da ćemo koristiti tehnologiju da možemo da se uzdignemo kao ljudska bića”, napominje Aleksandar Linc.
