„Oživelo” lice žene iz kamenog doba
Uz pomoć gline, 3D printera i posebnih tehnika arheolog Oskar Nilson stvorio je izgled žene čiji je skelet star 4.000 godina
„Žena iz Lagmanserena”, kako u Švedskoj nazivaju skelet star 4.000 godina, koji važi za jedan od najstarijih pronađenih u ovoj zemlji, dobila je zahvaljujući veštini arheologa Oskara Nilsona i novoj tehnologiji novo lice. Naime, on je za potrebe muzeja Vesternorland povodom izložbe koja prati 9.500 godina stanovanja ljudi u Švedskoj, rekonstruisao izgled žene iz kamenog doba uz pomoć 3D printera, gline i posebnih tehnika.
Tokom protekle dve decenije Oskar Nilson postao je pionir u rekonstruktivnoj arheologiji, i u ovom periodu stvorio je izgled više od sto ljudi preminulih u davnoj prošlosti. Kada je počeo rekonstrukciju glave žene iz Lagmanserena o njoj je znao da je bila prilično niska, sa izbačenom vilicom koja je na poseban način oblikovala usta, nisko postavljenim očima i asimetričnim nosem.
S obzirom na to da iz kostiju skeleta nije mogao da izvuče DNK kako bi otkrio boju kose, kože i očiju, Nilson je koristio istorijske podatke: pretpostavlja se da je žena iz kamenog doba živela u vreme kada su prvi poljoprivrednici prešli na tle Skandinavije i počeli da se mešaju sa grupama lovaca-sakupljača. Poznati arheolog pretpostavio je da je žena imala svetlu put i tamnu kosu.
Rekonstruisanje lica je zahtevan posao, a Nilson ga je počeo nanošenjem desetak mišića napravljenih od gline na 3D štampanu repliku lobanje žene iz Lagmanserena. Uz pomoć posebnih klinova označavao je dubinu tkiva, koja zavisi od pola, starosti, težine i etničke pripadnosti, ali i nanosio glinu koju su klinovi zadržavali na replici lobanje.
Iako danas zahvaljujući modernoj tehnologiji može da se otkrije veliki broj podataka o nekoj osobi, makar ona živela i u kamenom dobu, izraz lica koji će replika određene osobe dobiti zavisi isključivo od arheologa i njegove umetničke veštine.
„Moram da oživim lice iz davne prošlosti, tako da steknete utisak da vas ta osoba zapravo gleda. Ipak, ni ovde ne treba preterivati, na primer prikazivanje izraženih osećanja, kao što su bes i strah, strogo je zabranjeno”, objasnio je Nilson za „Nacionalnu geografiju”.
Ovom stručnjaku je za stvaranje izgleda žene iz Lagmanserena bilo potrebno gotovo 15 dana. Na kraju njegovog posla žena iz kamenog doba sa novim licem, bila je obučena u štavljenu životinjsku kožu, sa kosom vezanom u punđu, kako joj se ne bi zaplitala dok se provlači kroz šumu i ogrlicom od ptičjih kandži.
Skelet žene iz kamenog doba pronađen je pre oko jednog veka na severoistoku Švedske. U kamenom obloženom grobu usred šume otkrivena su dva kostura – pomenute žene i dečaka starog oko osam godina. Pretpostavljalo se da je reč o majci i sinu koji su živeli pre oko 4.000 godina. Po rečima Oskara Nilsona, iako je želeo da rekonstruiše i lice dečaka, njegova lobanja je bila previše oštećena za takav poduhvat.
