Da odoli zlu i nevolji
Lekovita i medonosna biljka odoljen, poznata i po nazivima baldrijan, valerijana, kukavičina ili majčina trava, starim narodnim imenom simbolizuje veliku isceliteljsku moć
U flori Srbije je registrovano oko 400 vrsta biljaka koje imaju različita lekovita svojstva, što je u proseku oko 11,2 odsto u odnosu na ukupnu floru naše države.
Ove biljke sadrže različite aktivne sastojke koji se koriste kao lekovita sredstva ili sirovine za izradu lekova. Takva jedna biljka je i odoljen (Valeriana officinalis L. 1753.)
U istoriji narodne medicine zauzima značajno mesto. Njegova blagotvorna lekovita svojstva bila su poznata i starim Grcima. Ime je dobio u srednjem veku od latinske reči valere, što znači biti zdrav. Time su hteli da skrenu pažnju na izuzetno lekovito svojstvo ove biljke. Tada je korišćen kao lek, začin i miris.
Rasprostranjen je u skoro celoj Evropi, osim krajnjeg severa i juga, u zapadnoj i centralnoj Aziji, Japanu. Raste pored reka i potoka, na rečnim ostrvima i vlažnim livadama, travnjacima, po ivicama šuma i proređenim šumama. Uglavnom se sreće na staništima gde se ne javlja sušni period. Odoljen je i gajena biljka, najveći svetski proizvođači su Belgija, Holandija i SAD.
Prema botaničkoj klasifikaciji odoljen pripada rodu Valeriana, koji obuhvata oko 170 vrsta, u Srbiji raste osam vrsta ovoga roda. Na našim prostorima odoljen raste skoro svuda, na nadmorskim visinama i do 2.000 metara. Najviše ga ima na Šar planini, Jastrepcu, Kopaoniku, Subotičko-horgoškoj peščari, na padinama Vršačkih planina, na Sremskom lesnom platou. Kao gajena kod nas najbolje uspeva na svežim peskovito-humusnim nanosima Save, Dunava i Tise.
Odoljen je veoma cenjena medonosna i lekovita biljka. U narodu je poznat pod različitim nazivima: baldrijan, valerijana, devesin, doljen, dotir, kukavičina trava, majčina trava, mali odolin, macina trava, odolen, odolenak, odrijan, peltranić, špajka. Inače, u narodnoj kulturi naziv odoljen simbolizuje veliku isceliteljsku moć jer ko ima odoljen taj će odoleti svakom zlu i nevolji.
Reč je o višegodišnjoj zeljastoj biljci, visine između 25 i 200 centimetara, sitnih cvetova, bele do ružičaste boje. Obično cveta od kraja aprila do početka septembra i ima jak i karakterističan miris.
Kao lekovita sirovina u narodnoj medicini koriste se osušen rizom i etarsko ulje. Vađenje rizoma vrši se s biljaka starijih od dve godine tokom jeseni na završetku vegetacionog perioda ili u proleće pre početka vegetacije. Izvađeno korenje treba dobro očistiti od zemlje i drugih mehaničkih primesa, oprati i osušiti. Sušenje se obavlja na suncu ili u sušarama.
Preparati na bazi odoljena, kao što su praškovi, tinkture, infuze, složeni čajevi, primenjuju se za umirenje nervnog sistema, za otklanjanje psihičkih napetosti, teskoba, straha, panike, nesanice. Preporučuje se kod migrenskih glavobolja, nervoznih i bolnih menstruacija, za ublažavanje tegoba u klimakterijumu. Takođe, biološki vredne supstance odoljena podstiču duhovni rad.
Osim toga, preparati se upotrebljavaju za odstranjenje grčeva, gasova i bolova u stomaku, podstiču izlučivanje mokraće itd.
Na tržištu najpoznatiji složeni čajevi su: čaj za umirenje, gorki čaj, čaj protiv nadimanja, čaj za decu itd.
Preparati na bazi odoljena efikasno su sredstvo za odvikavanje od alkohola i duvana, ali ih treba uzimati po preporuci i pod nadzorom lekara.
Takođe, treba naglasiti da se etarsko ulje odoljena koristi u industriji sapuna i parfema.
Tinktura od odoljena
Sto grama osušenog i sitno isečenog korena odoljena staviti u čistu staklenu posudu i preliti litrom domaće rakije. Posudu dobro zatvoriti, češće promućkati, čuvati na hladnom i tamnom mestu. Posle sedam dana tečnost procediti i ostaviti nekoliko dana na tamnom i hladnom mestu da se slegne i izbistri, a potom filtrirati i sipati u čiste posude. Dobijenu tinkturu čuvati na hladnom i tamnom mestu. Koristi se kao sredstvo za umirenje u toku dana po pola kafene kašičice pre svakog obroka. Tinkturu nije preporučljivo koristiti duže od 15 dana.
(Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo)
