Jabukom protiv karijesa
Treba izbegavati rafinisane ugljenohidratne namirnice koje zapadaju za zube, kao i one siromašne mineralima i vitaminima
Karijes je jedan od onih stomatoloških pojmova koje svi znamo kako izgleda, ali ne znamo kako on nastaje. Ako konsultujete „Vikipediju”, pronaći ćete da postoji najmanje devet teorija o nastanku karijesa i nijedna ne daje odgovore na sva pitanja.
U opticaju se najčešće pominje acidogena teorija. Prema njoj, preduslov nastanka karijesa jeste da se namirnice koje sadrže ugljene hidrate posle konzumiranja zadrže na zubima i između njih. Bakterije iz usne duplje se hrane ovim ostacima hrane, a kao proizvod nastaju kiseline koje oštećuju zubnu gleđ, a potom i ostatak zuba.
Ključni faktor razvoja karijesa na zubima, prema toj teoriji, vreme je koje ostaci ugljenohidratne hrane provedu na zubima i prostoru između njih, dok je vrsta ugljenih hidrata tu manje bitan faktor.
Rafinisani proizvodi od belog brašna se, na primer, znatno duže zadržavaju na zubima nego, recimo, beli šećer, pa su, recimo, krekeri ili kifle opasniji nego šećerna vuna. Takođe gumene bombone su, zbog želatina koji se lepi za zube, opasnije od, recimo, crne čokolade.
Često grickanje između obroka je pravi praznik za bakterije, jer se bakterijama daje više vremena da „rade” svoj posao. Lučenje pljuvačke donekle pomaže zubima da se očiste, a više se luči pljuvačke ako hranu više žvaćemo. Hrana koja se više žvaće je po prirodi čvršća, pa je bolje odabrati svežu jabuku nego kompot od jabuke.
Za sada je opšta preporuka da se redovnim korišćenjem četkice za zube uz konac smanjuje verovatnoća da će karijes nastati, a redovne kontrole kod stomatologa svakako doprinose i lečenju onih zuba koje je karijes načeo. Remineralizacija zuba (ojačavanje zubne gleđi) postiže se unosom namirnica koje imaju dovoljne količine soli kalcijuma i fosfora.
Većina vrsta mesa – junetina, piletina i svinjetina – ima visok nivo fosfora, ali sadrži samo male količine kalcijuma. Mnoge vrste ribe, kao što su losos i sardine, bogata su i kalcijumom i fosforom. Tunjevina sadrži dosta fosfora, ali ne i mnogo kalcijuma.
Mlečni proizvodi kao što su mleko, sir, razni milk-šejkovi i jogurt veoma su bogati kalcijumom i fosforom. Sladoled, iako se ne smatra zdravom hranom, sadrži mnogo kalcijuma, ali znatno manje fosfora.
Žitarice poput ječma, pšenice i ovsa su sve bogate fosforom. Kukuruz je najbogatiji od svih njih. Iako ove žitarice sadrže i kalcijum, nije u toj količini kao fosfor. Bundeva i suncokret su bogati i fosforom i kalcijumom. Susam je prebogat kalcijumom, a ima i nešto fosfora – tri i po miligrama po gramu.
Pasulj je dobar izvor fosfora i kalcijuma. Soja je prirodno bogata fosforom i kalcijumom, a proizvodi od soje kao što su tofu i sojino mleko su takođe bogati fosforom. Sojini proizvodi imaju značajno manje kalcijuma od celih zrna soje.
Tamnozeleno lisnato povrće obično sadrži dosta kalcijuma, a neko i fosfora. Očigledan primer je bareni spanać, koji sadrži 129 miligrama kalcijuma i 45 miligrama fosfora u 100 grama spanaća. Kelj i brokoli takođe imaju puno kalcijuma i sadrže umerene količine fosfora.
Dok se ne nađe tačan uzrok karijesa, opšta preporuka je da se izbegavaju rafinisane ugljenohidratne namirnice koje će zapadati za zube, kao i one namirnice koje su siromašne mineralima i vitaminima rastvorljivim u mastima.
Posle svakog jela treba prati zube, ali to često nije izvodljivo. Paste za zube koje sadrže fluoride deluju tako što se bore protiv mikroba, pospešuju mineralizaciju zuba i ojačavaju zubnu gleđ. Fluoride koji se nalaze u većini pasta za zube (kao i tečnostima za ispiranje usta) ne treba gutati, jer su toksični. Ukoliko možete, koristite paste koje ne sadrže fluorid.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
