Zdrava hrana sa lekovitim svojstvima
Špargla sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i mikroelemenata
Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) višegodišnja je zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljavala se i kao lek i naravno kao hrana.
Kao i neke druge biljke i špargla može biti alergena, naročito kod osetljivih osoba.
Slično nekom drugom povrću, i špargla je došla sa istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu je gajena i korišćena kao hrana i kao lek. Danas špargla u EU i SAD često može da se nađe u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima, ali je zato ima na pijacama. Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura.
Najveći proizvođači špargle su: Kina (94 odsto svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD-u, EU i Kanadi.
I šmek …
U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.
Špargla se smatra za dijetalno povrće naročito pogodno u ishrani obolelih od dijabeta.
U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle, koji su i manje sočni.
Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo. Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.
… i lek
Špargla ima pomalo sladunjav ukus, ali nije kalorijski jaka. Cenjena je u kuhinjama mnogih naroda. Sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i mikroelemenata. Nutritivna vrednost špargle u 100 g:
– energija 85 kJ (20 kcal)
– ugljeni hidrati: 3,88 g, od toga šećeri: 1,78 g, dijetna vlakna: 2,1 g
– masti: 0,12 g
–proteini: 2,2 g
– vitamini: A, Be 1, Be 2, Be 3, Be 5, Be 6, Be 9, Ce, E, Ka (od četiri do 12 odsto dnevnih potreba)
– minerali: gvožđe, mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, cink (od četiri do 16 procenata dnevnih potreba).
Šta špargla leči?
– Deluje protivupalno zahvaljujući visokoj koncentraciji kompleksa Be vitamina, flavonoida i saponina
– smanjuje rizike od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanog udara
– snižava nivo LDL holesterola i smanjuje krvni pritisak
– bogata je vitaminom Ka i snižava rizik od pojave osteoporoze i ateroskleroze
– zbog vlakana potpomaže pravilnu funkciju crevnog trakta i snižava rizik od dijabetesa tipa 2
– ojačava imuni sistem i često se koristi u čišćenju organizma
– zelena špargla poznati je prirodni diuretik, pomaže u razlaganju kamenja u bubregu i kod gihta
– bogata je folnom kiselinom, za trudnice blagotvornom
– koristi se kao afrodizijak kod oba pola
– pomaže kod iscrpljenosti, ublažavanja menstrualnih problema, a koristi se i u redukcionim dijetama.
Osobe koje u ishrani često koriste šparglu imaju pomalo neprijatan miris urina. Ovo nastaje usled razlaganja izvesnih sumpornih jedinjenja i ne predstavlja opasnost po korisnika. Prolazi nakon nekoliko sati.
U alternativnoj medicini, pored izdanaka špargle, koriste se i rizom i koren. Imaju dobar uticaj na rad probavnog sistema, jetre i bubrega, kao i srca i nervnog sistema. Rizom i koren se beru kad prođe berba izdanaka, dakle u kasno proleće. Ako se odmah ne iskoriste, suše se za neku kasniju upotrebu. Seme špargle ima antibakterijsko delovanje, a pečeno se može koristiti kao supstitut za kafu.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
