Lampa mašinske ere

Lampa – model broj 114 iz 1939. godine, delo je američkog industrijskog dizajnera Voltera Dorvina Tiga. Lampa ko lampa, reći će danas mnogi mladi dizajneri, ali samo oni koji nisu dovoljno proučili vreme modernizacije dizajna u doba industrijalizacije i mašinske ere. Danas, kada je sve po principu „od danas do sutra”, teško je zamisliti da neko iz prve pogodi iz kog je vremena, na primer, jedna obična stona lampa.

Mnogo je predmeta iz prošlog veka, čiji će oblik ostati zapamćen zauvek, zbog svoje jedinstvenosti.

Ova lampa ima sve atribute dobrog dizajna: lepa je (na svoj način), funkcionalna – jer dobro osvetljava radnu površinu na stolu, kvalitetno je izrađena kako po izboru materijala tako i po konstrukciji, pristupačne je cene, stabilnost na stolu joj je besprekorna i – moderno izgleda. Ipak, ono što će privući najveću pažnju je njena savršena ravnoteža. Konstruisana je tako da u sve možete posumnjati ali u ravnotežu – nikad. Ta je karakteristika i te kako važna kada je reč o stonoj lampi odnosno predmetu koji stoji na stolu okružen sa bezbroj drugih neophodnih, manjih ili većih stvari među kojima je pribor za pisanje, knjige, sveske, i još mnogo toga u vreme pre kompjutera.

Postolje koje leži na stolu ima klasičan oblik i na njemu je prekidač. Vertikalni držač nije uspravan (kao što je to uobičajeno), već blago zakošen, šireći se prema gore da bi prihvatio moćan, znalački izvajan abažur. Ova lampa bila bi krajnje neupadljiva da nije te izbalansirane ravnoteže između postolja, držača i abažura, da je, na primer, držač vertikalan, a abažur ovalan i simetrično postavljen. Ovako, relativno mala stona lampa izgleda kao moćna skulpturalna forma koja na stolu ima duplu funkciju – da osvetli površinu i ukrasi prostor na jedan, za to vreme, veoma savremen način.

 Volter Dorvin Tig (1883–1960)

Američki arhitekt i industrijski dizajner, prvi je u SAD ustoličio termin „industrijski dizajner” – zajedno sa Rejmondom Levijem i Henrijem Drajfusom. Završio je studije umetnosti u Njujorku. Bio je izuzetno svestran u pogledu profesionalnih interesovanja, bavio se enterijerima, grafičkim dizajnom, pisao knjige... Upoznao se sa prednostima modernizma boraveći u Parizu 1926. godine gde je prihvatio revolucionarne ideje Lea Korbizijea. Po povratku u Njujork, osniva Studio za dizajn. Projektovao je kamere za „Kodak”, posuđe za „Pireks”, lampe za „Polaroid”, zatim pijanina za „Stenvej”, radio-aparate, paviljone za mnogobrojne izložbe američkog dizajna po svetu, kao i enterijere za supermarkete, ali i za „Boing 707” (!) i izložbene paviljone za „Ford”. Napisao je veoma tiražnu knjigu koja je bila izuzetno inspirativna za industrijske dizajnere toga vremena − „Design This Day − The Techchnique of Order in the Machine Age” (1940). 

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs