Pametni satovi prate svaki vaš pokret
Naučnici su sproveli istraživanje tokom kojeg su uspeli da zabeleže 25 najčešćih pokreta rukama korisnika, od pranja ruku do kucanja ili skrolovanja po ekranu telefona
Pametni satovi postaju sve popularniji, jer je već odavno prevaziđena činjenica da se sat koristi samo da bi saznali koliko je sati. Osim tačnog vremena, pametni satovi mogu da nam daju i podatke o našem kretanju, sedenju, spavanju ili bavljenju fizičkim aktivnostima. Većina ovih satova opremljena je senzorima koji mere kako se menja naš način kretanja u toku dana, to jest da li u datom trenutku šetamo, trčimo ili vozimo bicikl.
Naučnici sa Univerziteta Karnegi Melon pronašli su način kako da senzore za pokrete iskoriste za merenje svega što naše ruke rade dok nosimo pametni sat, prenose elektronski mediji.
U izveštaju koji je predstavljen na godišnjoj konferenciji o tehnologiji u Glazgovu predstavili su nova saznanja kako elektronika može da saznaje i uči o svojim korisnicima preko senzora koji su ugrađeni u većinu današnjih pametnih telefona, pametnih satova i drugih sličnih uređaja.
Naučnici su u eksperimentu pratili pokrete ruku 50 učesnika ogleda koji su beležili šta rade s rukama u periodu od skoro hiljadu sati kako bi stvorili bazu podataka. Dobijeni podaci bili su dovoljni da se napravi algoritam koji je u 95,2 odsto slučajeva mogao tačno da predvidi 25 najčešćih pokreta, uključujući pranje ruku, skrolovanje po ekranu telefona, pranje posuđa, korišćenje daljinskog upravljača ili kucanje po tastaturi.
Da bi uspeli da zabeleže ovaj tip pokreta ruku, naučnici su u satove ugradili veoma brze senzore preko kojih su uspeli da odrede položaj ruku, najčešće pokrete, pa čak i informacije o akustici, odnosno mikrovibracije koje stvaraju ruke ispitanika.
Kris Harison, glavni istraživač grupe „Fjučer interfejsis” (Future Interfaces) sa Univerziteta Karnegi Melon, kaže da je ovaj način istraživanja sličan kao kad držite stetoskop u ruci. Uređaj je, uz pomoć algoritma, uspeo da zabeleži razne vrste pokreta.
Ova tehnologija predstavlja novi prodor u razvoju nauke, jer su naučnici uspeli da urade nešto što je do danas bilo nemoguće, istakao je Harison.
On je objasnio da je sada moguće da vaš sat preko aplikacije prati koliko vremena trošite za jelo i koliko ste kalorija uneli. Isto tako, vaš sat bi mogao da vas opominje tokom dana ukoliko niste uneli dovoljno tečnosti u organizam.
Razvojem novih tehnologija dobijaju se i nove mogućnosti u njihovoj primeni u svakodnevnom životu, ali treba se zapitati kako ona utiče na zaštitu ili eventualnu zloupotrebu podataka korisnika.
Na primer, ukoliko bi ovaj sistem zabeleške o pokretima ugradili u satove kompanija „Epl” ili „Samsung” ili neke druge firme, korisnici satova bi ih automatski snabdevali svim podacima sa svojih pametnih satova koji se odnose na kretanje. Ipak, koautor studije Džirad Lupit veruje da bi svi podaci trebalo da ostaju isključivo na pametnim satovima, bez mogućnosti povezivanja na internet, čime bi se sprečila eventualna zloupotreba.
Najbitnija činjenica jeste da je ovo istraživanje pokazalo kako čak i najmanji senzor, kao što je senzor pokreta, može da pruži dosta informacija o tome kako ljudi provode svoje vreme.
