Tepisi kao umetničke slike

Luksuzni tepisi iz tridesetih godina 20. veka koje su britanski proizvođači radili po projektu dizajnerke Merion Dorn ostali su simbol ženske prefinjenosti u pripremi tada sveprisutne geometrije u projektovanju i dizajnu. Umetnica koja je ponela laskavi naziv „arhitekta podova”, čitave dve decenije bila je ekskluzivni projektant tepiha za najelitnije objekte toga vremena i proizvođače kao što su „Vilton rojal”, u deceniji pre rata, i Edvard Filds, posle rata, za koje je uradila više od sto modela.

U Britaniji je knjigom „Arhitekta podova” (autorka Kristine Bojdel) obeležena 110. godina od rođenja Merion Dorn. Bojdelova analizira veliki uspeh dizajnerke koja je, pored svog izuzetnog talenta, imala i dinamičan karakter, smisao za humor, inteligenciju i bila izuzetno društvena.

Pisac Harold Akton u svojoj knjizi „Uspomene jednog estete” iz 1938. godine, napisao je: „Tepisi Merion Dorn su toliko interesantni i izuzetni, da ljude navode da stalno gledaju u pod.”

Modernističke geometrijske šare, koje su bile u trendu tih godina, u interpretaciji Merion Dorn imale su izuzetnu prefinjenost i delovale su veoma skladno i pored svoje komplikovane strukture. Kombinacije pravih i izlomljenih linija, krugova, trouglova i drugih geometrijskih formi „spakovane” tako spretno, savršeno i neobično, davale su istinski utisak da se radi o umetničkoj slici, a ne utilitarnom predmetu izrađenom od vune koji služi da se njime zastre pod. Oni su, naravno, diktirali praksu da se primenjuju u prostorijama koje nisu opterećene preterano izraženim oblicima nameštaja. Zahtevali su velike, slobodne podne površine da bi njihov dezen mogao da dođe do punog izražaja.

U pomenutoj knjizi takođe piše da je sama Merion Dorn bila svojevrsni „pokretni praznik” za oči, svojom „fam-fatal” pojavom, lepotom, izuzetnošću i ličnošću.

 Merion Dorn (1896–1964)

Američka dizajnerka rođena je u imućnoj kalifornijskoj porodici. Umetničko obrazovanje stekla je na Univerzitetu Stemford. Posle udaje za svog profesora keramike, par odlazi u Njujork, zatim ona sama odlazi u Pariz, gde upoznaje novog životnog saputnika. Godine 1934. u Londonu osniva sopstvenu firmu i dizajnira luksuzne tepihe za ekskluzivne enterijere, kao što su hoteli „Savoj” i „Kleridž”, i prekookeanski brodovi, kao što su „Orion” i „Kvin Meri”. Njeni tepisi su na svim prestižnim časopisima za dizajn enterijera toga vremena, njeni klijenti su najpoznatiji arhitekti. Ona izlaže na brojnim izložbama i ima zavidan publicitet. Opisuju je kao „visokocenjenu umetnicu tekstila, naročito tepiha... Visoku, zgodnu kalifornijsku damu pomalo misterioznog osmeha, ali širokog srca, koja se sjajno slaže sa svojim pomalo uštogljenim životnim saputnikom...” Bila je vanserijska umetnička ličnost sa izraženim individualnim pečatom. Živela je na relaciji Pariz–London–Kalifornija.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs