Stres budi viruse
Posle 90 dana boravka u svemiru broj ćelija koje sprečavaju razvoj leukemije opada za 50 odsto. – Negativan uticaj radijacije i bestežinskog stanja
Što više vremena provedu u svemiru veća je i šansa da se kod astronauta po povratku na Zemlju aktivira virus herpesa ili da dobiju varičele, zaključak je do kojeg su došli naučnici NASA. Istraživači tvrde da je glavni uzrok obolevanja stres.
Naučnici su prikupljali uzorke urina i krvi od astronauta pre, tokom i posle kraćih letova u svemir, ali i posle dužeg boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posle povratka kod više od polovine astronauta aktivirao se virus herpesa, objavljeno je u časopisu „Frontiers in microbiology”.
Kako prenosi Si-En-En, kod 47 od 89 astronauta (53 odsto), koji su kratko boravili u svemiru i 14 od 23 (61 odsto) poslatih na duže misije utvrđeno je da se probudio virus herpesa.
Astronauti se tokom leta i boravka u svemiru izlažu nultoj gravitaciji, radijaciji i ekstremnoj gravitaciji tokom poletanja i sletanja. Na njihovo zdravlje dodatno utiče skučen prostor, odvojenost od porodice i prijatelja i promena vremena predviđenog za spavanje. Virus herpesa nalazi se u nervima i u ćelijama imunog sistema svakog čoveka, tu miruje i čeka trenutak da se aktivira. Međutim, srećom po astronaute, aktiviranje virusa ne znači da će dobiti i simptome herpesa.
Svega šest astronauta dobilo je simptome posle aktiviranja virusa. Po povratku na Zemlju postoji opasnost da astronauti kod kojih se aktivirao herpes inficiraju druge ljude. Najosetljiviji bi bili ljudi slabog zdravlja i novorođenčad. Ispitivanjem telesnih tečnosti došlo se do podatka da simptomi zaraženosti astronauta ostaju u organizmu i mesec dana po povratku sa misije.
Svi podaci do kojih naučnici dolaze biće vredni za planiranje budućih letova u svemir, pogotovo dužih misija ka Mesecu i Marsu, kada će astronauti zakoračiti u duboki svemir. Povratni let ka Marsu trajao bi tri godine.
Što je duži let i boravak u svemiru, veća je i šansa za razvoj virusa. Jedno od rešenja bila bi vakcinacija, ali trenutno je moguće da prime samo vakcinu protiv varičela. Vakcina protiv herpesa još je u fazi testiranja, mada nije dala vidljive rezultate i nema nikakvih naznaka da će ih u skorije vreme biti.
Boravak u svemiru utiče i na brzu razgradnju mišića i kostiju, a jedino rešenje jeste svakodnevno treniranje tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Naučnici su posebnu pažnju posvetili uticaju boravka u svemiru na ćelije imunog sistema. Posebno su proučavali kakve su posledice po jedan tip belih krvnih ćelija koje uništavaju kancerogene ćelije u organizmu. Te ćelije štite organizam i od ponovnog aktiviranja raznih virusa koji se nalaze u njemu.
Veliki je rizik obolevanja od raka, pogotovo kada se duže vreme provede u svemiru, jer su astronauti izloženi znatno većoj radijaciji nego na zemlji.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici prostorije su sterilne i ne postoji mogućnost da se stanari zaraze. Ali problem su virusi koji se već nalaze u organizmu. Pre svega, misli se na viruse herpesa, zatim viruse koji izazivaju mononukleozu i čireve. Oni miruju u organizmu svakog čoveka tokom celog života, a aktiviraju se kada je organizam pod stresom.
U najnovijim studijama utvrđeno je da posle 90 dana boravka u svemiru broj ćelija koje sprečavaju razvoj leukemije opada za 50 odsto. Taj procenat znatno je veći kod astronauta koji polete na prvu misiju. Naučnici veruju da se sve ovo dešava zbog jakog uticaja stresa na organizam. Ipak, oni tvrde da to ne znači da su astronauti više podložni obolevanju od raka u odnosu na ljude koji se nikad nisu vinuli ka svemiru. U svakom slučaju, pred naučnicima je još dosta posla pre nego što tačno utvrde da li na ljudski organizam loše utiče stres, niska gravitacija ili radijacija.
Istraživači iz Svemirskog centra „Džonson” strogo paze da astronauti tokom boravka u svemiru redovno vežbaju i jedu kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu da bi bili što zdraviji.
