Od šteneta do dobrog psa

Vaspitanje štenadi nije ništa drugo do stvaranje određenih navika, poverenja i privrženosti vlasniku. Drugim rečima, to je učenje psa da bude poslušan, da se podredi određenom načinu života i na određeni način pripremi za obuku, odnosno dresuru.

Već prilikom odvajanja od majke počinje vaspitanje štenadi. Vremenski izraženo, to znači u uzrastu od dva do tri meseca i odvija se do početka obuke, kada štene napuni sedam ili više od sedam meseci.

Odvajanjem od majke štene je prepušteno vlasniku, od koga zavisi njegov život. S druge strane, od vlasnika zavisi hoće li štene postati pas za određenu upotrebu, što je u najčešćem broju slučajeva i cilj držanja psa. Zbog toga je od velike važnosti posvetiti svom ljubimcu svu pažnju od njegove najranije mladosti. Pri tome je potrebno dosta strpljenja, ljubavi, staloženosti, ali i znanja i samopouzdanja.

Od prvog trenutka svaki vlasnik mora da zna šta hoće i to mora uporno da sprovodi. Štene mora da se navikne da u određeno vreme, na određenim mestima obavlja svoje fiziološke potrebe. Izvođenjem šteneta, ono počinje da koristi svoje, u to vreme već oštro izražene, orijentacione reakcije i instinkt pažnje. To je veoma značajno, jer štene može da postane veoma plašljivo, što se kasnije teško da ispraviti. Sistematskim upoznavanjem sa novom sredinom i novim nadražajima plašljivost se neće pojaviti.

Učenje imena i privikavanje šteneta da na poziv dolazi svom odgajivaču već su značajni koraci u vaspitanju, odnosno navikavanju na poslušnost. Daljim razvojem šteneta postepeno ta poslušnost napreduje i učvršćuje se preko učenja da sedne i legne. To su dve radnje čijim izvršavanjem vlasnik nalazi potvrdu da je privikavanje šteneta na poslušnost već znatno otišlo napred. Međutim, nijednog trenutka ne treba zaboraviti da, bez obzira na uzrast šteneta ili mladog psa, u vaspitanju ili obuci grubost ne sme da bude prisutna. Upotreba sile neophodna je u razumnim granicama, i to samo u vidu oštrijeg tona ili pokreta.