Posuđe Vinjelijevih
Naizgled sasvim obična tema tanjira i šolja nosi u sebi umeće jer su dizajneri iz Italije ove upotrebne predmeti pretvorili u zanimljivu slagalicu
Crveno, plavo, žuto, zeleno, ljubičasto, ružičasto i naravno belo. Tanjiri, tanjirići, šolje. Sve upakovano na policu kao da je spremno za transport. Polica je kvadratna i plitka koliko i prečnik najvećeg tanjira. Tanjiri imaju oblik punog kruga, šolje su valjkaste. Čista geometrija kojoj živost daju boje i smisleni međusobni odnosi. Svi komadi perfektno naležu jedan na drugi, bez i trunke međusobnog neslaganja.
Ima u ovom sistemu, ma kako on jednostavan bio, nekakve psihologije. Posuđe možete slagati poštujući pripadnost jednoj boji, a možete ih i izmešati pa dobiti šarenu varijantu.
Doduše, opet sve po strogim pravilima ali i po slobodnom izboru dezena, što opet zavisi od raspoloženja. Red crvenog, red, zelenog, red plavog, red žutog... Ako ste odlučili da kupite nekoliko kompleta posuda u raznim bojama, na postavljenom stolu možete birati između jednotonske harmonije, na primer sve u belom i šarene „bašte” pune raznobojnih upotrebnih predmeta.
Ova, naizgled, sasvim obična varijanta na temu tanjira i šolja, nosi u sebi ne malo dizajnersko umeće, obični predmeti pretvoreni su u zanimljivu tonsku slagalicu.
Vinjelijevi su suvereno vladali dizajnerskim tržištem Evrope i Amerike, svojim stvaralaštvom i umećem sve čega su se prihvatali pretvaralo se u uspeh. Šolja u šolju, tanjir na tanjir... šta je to prema njujorškom metrou na primer?
Jedan njihov saradnik jednom je izjavio: „Ponekad mi se čini da je ceo Njujork jedna velika izložba Vinjelijevih!”
Lela i Masimo Vinjeli
Bračni tandem italijanskih dizajnera bio je izuzetno uspešan i uticajan tokom druge polovine 20. veka. Lela je rođena u Udinama 1934, Masimo (1931–2014) u Milanu. Oboje su završili studije arhitekture u Veneciji. U braku su od 1957. Karijeru su započeli i nastavili u Njujorku, SAD. Osnovali su čuveni Vignelli Associates gde su se bavili total-dizajnom. Radili su sve, od posuđa i pribora za jelo, preko nameštaja, stambenih i poslovnih enterijera, grafičkog dizajna i poslova vezanih za podzemne železnice i avio-kompanije. Njihov dizajn proizvoda pripada najboljoj tradiciji modernističkog pokreta uz doslednu primenu geometrijskih formi. Oni su i bukvalno živeli za dizajn. Njihov moto je bio: „Ako ne mogu da nađem ono što tražim, dizajniram ga sam.” O njihovom radu na dizajnu snimljen je 2012. godine film „Design is One”.
Radmila Milosavljević, arhitekta
www.dopisna-skola-ambijent.rs
