Nakit za sobu
Predmeti imaju izvanredno lepo oblikovane tzv. organske forme, što znači da je umetnik odbacio tada popularne apstraktne tendencije avangardnih umetnika
Kao što su ogrlice, narukvice i minđuše nešto što se koristi da se istakne lepota žene, tako su i posude, pribor, satovi i lampe Heninga Kopela nešto što se koristi da se ulepša soba. Tako su kritičari pisali u stručnoj štampi o radu ovog umetničkog dizajnera srebra sredinom prošlog veka.
Šta znači biti umetnički dizajner? Zar se već više od jednog veka ne trudimo da odvojimo industrijski dizajn od primenjene umetnosti?
Postoji pristup kada predmet, pre puštanja u serijsku proizvodnju, kreator tretira kao unikat, pa tek kada dospe do savršenstva – može da se krene dalje: da ostane unikat, da se pusti u proizvodnju kao mala, srednja ili velika serija.
Kopel je uglavnom radio unikate ili male serije, ali je ipak smatran dizajnerom predmeta od srebra. Njegovi predmeti imaju izvanredno lepo oblikovane tzv. organske forme, što znači da je umetnik odbacio, tada popularne apstraktne tendencije avangardnih umetnika. Radio je izvanredno lepe posude za vino, pladnjeve za ribu, pribor za jelo, njegovi predmeti na raskošno postavljenom stolu za obedovanje bili su pravi praznik za oči. Kada kažem „raskošno”, ne mislim to u bukvalnom ili pejorativnom smislu. Naprotiv, forme predmeta koje je oblikovao ovaj maestro srebra bile su sve samo ne pretenciozne. Bile su svedene, otmene, uzdržano elegantne. Ostavljale su materijalu – u ovom slučaju srebru, da njegova lepota dođe do punog izražaja.
Srebro je, kao što je poznato, simbol čistote, čiste svetlosti koja se prima i vraća, čiste svesti, iskrenosti i ispravnosti. Da li je dizajner to imao na umu kad je oblikovao predmete od srebra – nije nam poznato.
Hening Kopel (1918–1981)
Danski skulptor i dizajner, rođen je u Kopenhagenu. Tokom 1935. i 1936. učio je crtanje u poznatoj danskoj umetničkoj školi „Bižie Hoyer”, zatim je studirao vajarstvo na Kraljevskoj danskoj akademiji lepih umetnosti. Studije je nastavio u Parizu. Drugi svetski rat proveo je u Stokholmu, gde je vežbao rad na dizajniranju nakita. Posle rata vraća se u Dansku i od tada počinje njegova decenijska saradnja s firmom „Jensen”, koja je trajala sve do njegove smrti. Svoje vajarsko umeće primenjivao je i na drugim materijalima, kao što su porcelan i staklo, ali je njegova najveća ljubav bila i ostala – srebro. Skice je uvek radio perom i mastilom, dok je odlivke izvodio u glini. Jedna njegova kreacija – kutlača od srebra, čuva se u čuvenom Muzeju „Jensen” u Kopenhagenu.
Nagrađivan je zlatnim medaljama za dizajn na Milanskom trijenalu 1951, 1954 i 1957. godine.
Arhitekta Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs
