Klonirajte vašeg ljubimca za 150.000 dolara
Seulska laboratorija RNL planira da klonira oko 300 pasa godišnje, ali je zainteresovana i za dupliranje kamila za bogate mušterije sa Bliskog istoka
Gubitak Bugera, pitbul terijera, bio je više nego što je Amerikanka Bernan Mekini mogla da podnese. Sada je srećna, a bogami, i lakša za 50.000 dolara, ali je zato vlasnik pet kloniranih Bugerovih štenaca.
Bernan Mekini kaže da joj je njen voljeni pitbul Buger spasao život kada ju je odbranio od mastifa, tri puta većeg od njega, a onda naučio da gura njena kolica dok se oporavljala od zadobijenih teških povreda ruke i noge i oštećenja nerava.
Buger je uginuo, ali se vratio – u obliku pet malih klonova oštenjenih zahvaljujući južnokorejskoj kompaniji, prenela je Sinhua.
Pet klonova napravila je seulska laboratorija RNL u saradnji sa timom naučnika sa Seulskog nacionalnog univerziteta koji su pre 13 godina stvorili prvog kloniranog psa na svetu, mužjaka avganistanskog hrta po imenu Snupi.
Otada je tim Lija Čuna klonirao nekoliko stotina pasa i tridesetak vukova, ali Bugerovi klonovi, za koje je Mekinijeva platila 50.000 dolara, predstavljaju prvo uspešno komercijalno kloniranje jednog psa.
Ova procedura, koja danas košta i do 150.000 dolara, izazvala je žestoke kritike grupa za zaštitu životinja koje se protive kloniranju kućnih ljubimaca tvrdeći da ono može da dovede do rađanja nakaznih mladunaca. Upozoravaju da je ovde reč o eksploataciji surogat majki i donatora jajašaca, kao i da se plasiraju neosnovane tvrdnje da je nova životinja identična kopija originala.
„Ovaj slučaj skopčan je sa brigom za dobrobit životinja, a što je najvažnije, on ne vraća ono naše voljeno i verno biće”, kaže zoolog Martin Stivens.
„Ne garantuje DNK mrtve životinje da će potomci biti identični uginuloj. Za stvaranje životinje potrebno je više od gena”, tvrdi Stivens.
Stivens navodi da su stotine pasa i mačaka podvrgnute invazivnoj proceduri zbog uzimanja jajašaca i stvaranja surogata. On tvrdi da je 3.656 kloniranih embriona, 310 donatora jajašaca i 214 surogata korišćeno da bi se dobilo samo 15 kloniranih pasa i 36 kloniranih mačaka.
Stivens dodaje da širom sveta postoje milioni pasa i mačaka beskućnika koji čekaju da ih neko usvoji.
Mekinijeva, pisac scenarija i nekadašnji predavač drame na američkim univerzitetima, kaže da je imala sreću što je upoznala korejskog naučnika Li Čuna pošto joj je pas uginuo posle duge i teške bolesti.
Li je u Seul preneo ćelije psa Bugera koje su ranije bile uzete i zamrznute u jednom američkom institutu. Kloniranje ovog pitbula je uspešno obavljeno zahvaljujući „naučnoj tehnologiji koja je umnogome napredovala od vremena kada smo klonirali Snupija”, tvrdi Li.
Mekinijeva kaže da je klonove nazvala Buger Mekini, Buger Li, Buger Ra, Buger Hong i Buger Park. Odlučila je da tri šteneta ponese sa sobom u Kaliforniju, gde ima još pet pasa i tri konja. Preostala dva poklonila je humanitarcima kako bi bili obučeni kao službeni psi za pomoć hendikepiranima osobama.
Južnokorejska laboratorija naplaćuje i do 150.000 za kloniranje pasa, ali je Mekinijeva platila samo trećinu ove sume jer im je napravila gromoglasnu reklamu, kaže Ra Džeong Čan koji se nalazi na čelu kompanije.
Ova firma planira da klonira oko 300 pasa godišnje, ali je zainteresovana i za dupliranje kamila za bogate mušterije sa Bliskog istoka.
Kloniranje Bugera predstavlja ostvarenje komercijalnog sna koji je počeo pre dve decenije. Kada su 1997. škotski naučnici klonirali ovcu Doli, laboratorije za biotehnologiju širom sveta počele su da istražuju koje bi to druge životinje mogle da se reprodukuju. Sa jednim brojem vrsta sve je išlo glatko, ali su psi predstavljali posebnu prepreku zbog svog nepredvidivog ciklusa ovulacije i problema da se izvadi zrelo jajašce.
I pored toga, seulska laboratorija nastavila je posle Snupijevog rođenja da uspešno klonira pse. Tako su tokom 13 prethodnih godina na svet došli klonovi najboljih policijskih pasa tragača koji su uključeni u obuku za službene pse južnokorejske carinske službe.
