Duga duga devet sati

Pro­fe­so­ri i stu­den­ti ki­ne­skog Uni­ver­zi­te­ta kul­tu­re u Taj­pej pla­ni­na­ma su bi­li sve­do­ci neo­bič­ne po­ja­ve: du­ge ko­ja je tra­ja­la pu­nih de­vet ča­so­va, što je naj­du­že ot­ka­ko se ova po­ja­va be­le­ži: po Gi­ni­so­voj knji­zi re­kor­da, tron tre­nut­no dr­ži du­ga ko­ja je, 14. mar­ta 1994. go­di­ne iz­nad Jork­ši­ra u En­gle­skoj, bi­la vi­dlji­va šest sa­ti.

Du­ga je bi­la vi­dlji­va od šest ča­so­va i 57 mi­nu­ta do 15 ča­so­va i 55 mi­nu­ta, ili osam sa­ti i 58 mi­nu­ta. Za to vre­me je de­part­man za me­te­o­ro­lo­gi­ju na­či­nio 10.000 fo­to­gra­fi­ja, ne ra­ču­na­ju­ći i snim­ke dru­gih lju­di sa uni­ver­zi­te­ta i onih ko­ji ži­ve u oko­li­ni. Du­ga, ina­če, mo­že da bu­de vi­dlji­va naj­vi­še sat vre­me­na.

At­mos­fer­ski uslo­vi ko­ji su do­pri­ne­li da du­ga tra­je to­li­ko du­go su uobi­ča­je­ni za do­ba go­di­ne  u Taj­pej pla­ni­na­ma: zi­mi se­ve­ro­i­stoč­ni mon­sun „za­ro­bi” vla­žnost u va­zdu­hu, a du­va i slab ve­tar od 2,5 me­ta­ra u se­kun­di.