Bobičasto voće protiv ubrzanog rada štitaste žlezde
Osobe koje boluju od hipertireoze, kada se stvara previše hormona, trebalo bi da jedu brokoli, kelj, karfiol, kupus, ribu, pečurke, orašasto voće…
Poremećaj rada hormona, u prvom redu štitaste žlezde (tireoidne, štitne žlezde, štitnjače) jedan je od značajnih uzroka gojaznosti ili izrazite mršavosti. Tireoiditis je upala štitaste žlezde koja se nalazi sa prednje strane vrata, ispod grkljana, a koja proizvodi hormone za kontrolu metabolizma.
Štitasta žlezda može da ima hroničnu upalu koja je spora i tada se javlja hipotireoza (usporen rad žlezde, stvara se malo hormona) ili akutnu kada se javlja hipertireoza (ubrzan rad, stvara se previše hormona).
Svaki oblik ove bolesti ima svoje uzroke, karakteristike, dijagnozu, trajanje i rizike nastanka. Upalu štitaste žlezde ponekad je teško dijagnostikovati. Uobičajeni simptomi usporenog rada jesu umor, dobijanje na težini, depresija, suva koža i zatvor. U ređim slučajevima javljaju se oticanje nogu, bolovi, smanjena koncentracija…
S druge strane, ako je reč o ubrzanom radu, kod akutne upale simptomi su gubitak težine, razdražljivost, nervoza, nesanica, brz srčani puls i umor.
Pravilnom ishranom može da se utiče na pozitivne posledice. To naravno ne znači da se prestane sa uzimanjem lekova. Ishrana je samo dodatni faktor ublažavanja stanja. Postoje neke namirnice koje blagotvorno utiču kod hipertireoze, dakle kada je ubrzan rad štitaste žlezde. Poput bobičastog voća: jagoda, kupina, borovnica, malina, ribizli… To voće je odličan izbor jer je puno antioksidanasa koji pozitivno utiču na imunosistem. Preporuka je da se jedna užina dnevno bazira na ovim moćnim bobicama.
Takođe, poželjno je uvrstiti brokoli, kelj, karfiol ili kupus u ishranu. Sve navedene namirnice mogu da utiču na smanjenje količine hormona štitne žlezde koje ona proizvodi.
Uravnotežena ishrana ne zamenjuje lekove propisane od endokrinologa: potrebno je konsultovati lekara o ishrani kako ne bi došlo do interakcije pojedinih namirnica sa lekovima, a termička obrada pojedinih namirnica, na primer, smanjuje uticaj medikamenata
Vitamin De i omega-3 masne kiseline takođe su dobar izbor. Losos sadrži vitamin De koji sa kalcijumom sprečava gubitak koštane mase. I ima mnogo omega-3 masnih kiselina. Osim ribe, tu su i jaja, pečurke, orašasto voće, maslinovo i laneno ulje.
Ćuretina i piletina su odličan izvor proteina jer su telu potrebni proteini i za energiju i za izgradnju i održavanje mišića.
Gubitak težine je čest simptom kod ubrzanog rada štitaste žlezde, tako da su potrebe za proteinima veće nego kod zdravih osoba. Alternativa mesu su proteini iz pasulja i jezgrastog voća.
Šta se ne jede kad štitna žlezda radi ubrzano? U prvom redu namirnice koje sadrže mnogo joda. Jodirana so je jedna od njih, pa je potrebno koristiti zamenu.
Kofein kao stimulans je, kao i rafinisani šećer, neprijatelj štitnjače, pa bi ih trebalo zaobilaziti. Takođe i belo brašno i proizvode od belog brašna. Umesto belog trebalo bi koristiti integralni pirinač.
Crvena mesa, bogata holesterolom i zasićenim masnoćama su svakako za izbegavanje. Crveno meso trebalo bi zameniti plavom ribom koja je bogata omega-3 masnim kiselinama.
Ne bi trebalo jesti krekere, kroasane, žu-žu. Punomasne mlečne proizvode potrebno je zamenite obranim mlekom i jogurtom i mladim sirom umesto starih sireva.
