Šta kada deca neće da jedu

Skoro da nema deteta koje povremeno ili stalno ne odbija da jede pojedine namirnice. Ta probirljivost svakako može da ima određene posledice, ali ishrana dece ne mora da bude frustrirajuća kako za mališane tako i za njihove roditelje. Zato se primenjuju metode ili mali trikovi koji omogućavaju da mališan stekne naviku da jede sve što je potrebno njegovom telu u rastu i razvoju.

Hrana može da bude zabavna

Poslužite dete na primer brokolijem spremljenim sa njegovim omiljenim prelivom ili prilogom. Isecite hranu u raznim oblicima uz pomoć sekača za kolačiće. Ponudite za večeru ono što ste nekada uspešno služili za doručak. Deca vole jarke boje, pa tako i služite namirnice. Dekorišite! U prodavnici na zabavan način tražite od deteta da pomogne u izboru voća, povrća i druge zdrave hrane.Kod kuće podstičite dete da pomogne prilikom pranja povrća, seckanja i mešanja salate ili postavljanja stola. I dajte detetu dobar primer. Ako vi jedete zdrave namirnice, vaše dete će verovatno slediti taj primer. Ukoliko recimo ne volite grašak, velika je šansa da će zbog vašeg stava i dete da omrzne ovu namirnicu. Vi ste detetu uzor, zato pazite šta radite.

Za utehu je da problem dečije ishrane u određenom periodu odrastanja bude aktuelna tema u mnogim domaćinstvima. Međutim, ukoliko odrasli brinu o onome šta serviraju deci, može se reći da se većina dece ipak raznovrsno hrani, ukoliko se posmatra period od nedelju dana. Dok dete dovoljno ne odraste da bi shvatilo zašto je važno da jede sve namirnice, evo nekoliko saveta kako da sprečite neprijatne scene za stolom:

Poštujte apetit deteta: ako dete nije gladno, ne treba ga prisiljavati da jede obrok ili užinu. Isto tako, ne treba ga ni podmićivati, terati, zahtevati da pojede sve iz tanjira. Ovo može samo da pokrene ili pojača otpor kod deteta. Osim toga, na ovaj način dete može da poveže obrok sa osećajem anksioznosti i frustracije, što definitivno može da umanji njegov apetit.

Služite male porcije: time se izbegava da psihički utičete na dete i stvarate mogućnost da traži više. Ohrabrite dete da traži još ukoliko ono to želi.

Držite se rutine: služite obroke i užine otprilike u isto vreme svakog dana. To neka bude pravilo. Što se tiče napitaka, možete mu ponuditi i mleko ili stoprocentno voćni sok uporedo sa hranom, dok je između obroka za dete najbolje da se hidrira vodom.

Strpljenje: mala deca često diraju ili se igraju novom hranom, a možda će čak i staviti sitne delove hrane u usta, a zatim ih ispljunuti. Nekoj deci je potrebno duže vreme da se naviknu na nove namirnice. Ne uvodite odjednom mnogo novih namirnica u ishranu dece, već kombinujte nešto novo sa nečim poznatim. Dečje nepce različito je od nepca odraslog i kao takvo znatno je osetljivije. Nekoj deci se jednostavno ne sviđa ukus, tekstura, boja hrane. Sa druge strane, dete može da odbija neke namirnice jednostavno jer ga podsećaju na negativan događaj, recimo kada su bili bolesni ili ih povezuju sa nečim što im se ne sviđa.