Lubenica snižava pritisak

Lubenica, osvežavajuće povrće koje zbog visokog sadržaja šećera često poistovećujemo sa voćem, veoma je zdrava, posebno za rad bubrega. Još su faraoni drevnog Egipta uživali u njenom slatkom ukusu, a kroz vekove uzgajanje lubenice proširilo se na skoro čitavu planetu.

Lubenica u proseku sadrži oko šest odsto šećera i čak 92 odsto vode. Od hranjivih materija sadrži vitamin Ce, nešto manje vitamina A i kompleksa Be vitamina, kao i minerale: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor i gvožđe. Sočni crveni deo ploda je najslađi i najukusniji, dok se obodni deo – kora, roze ili bele boje, obično baca.

Interesantno je, na primer, da se u kineskoj kuhinji ni kora ne baca, već se upotrebljava kao i svako drugo povrće u receptima tipa „prži-mešaj” uz maslinovo ulje, beli luk, ljute papričice, mladi luk, šećer i rum.

Proučavanjem je utvrđeno prisustvo amino-kiseline citrulina u lubenicama, odakle se obično ova amino-kiselina i sintetiše. Ona stimuliše širenje krvnih sudova, baš kao i neki lekovi poput vijagre, pa se lubenica uslovno može kategorisati i kao afrodizijak. Naravno, lubenica pre svega osvežava na ovim letnjim temperaturama, a da bi se postigao onaj „drugi” efekat, potrebno je pojesti i više od kilograma slatkog ploda.

Crvenilo ploda je dobar indikator o količini biljnog pigmenta likopena koji je pored paradajza, ovde obilnije prisutan. Takođe lubenica je odličan izvor beta karotena i ima blago diuretičko svojstvo. Redovno konzumiranje lubenica ima ulogu u snižavanju visokog krvnog pritiska.

Postoji više od 1.200 vrsta lubenica, koje daju plod veličine od pola kilograma pa sve do onih „rekordnih” plodova od 100 kilograma.

U Japanu su pre nekoliko godina počeli sa uzgajanjem „kockastih” lubenica, što im je pošlo za rukom postavljanjem običnih sorti lubenica, dok su manjeg prečnika, u providne staklene ili akrilne kocke. Najčešće se smatra da je unutrašnjost ovog povrća uvek crvena, ali postoje i sorte koje su narandžaste, žute, pa i potpuno bele boje.