Život

01.01.2024 u 14:59

Nastavak ratova, suša i vremenske nepogode

Mir u svetu, očuvanje zdravlja planete i njenih stanovnika, blagostanje porodica – ovo su samo neke od želja koje mnogi pomisle ili izreknu u najluđoj noći u nadi da će nova godina doneti više sreće i uspeha na svim životnim poljima. Tako i za 2024. svi žele da bude bolja od prethodne u kojoj su nastavljeni ratni konflikti, otvoreni novi sukobi i još više uvećana pretnja o mogućem novom globalnom ratu. Ako je suditi po zapisima čuvenih proroka poput baba Vange i Nostradamusa, međutim, mnogo razloga za optimizam o boljoj godini – nema. Bugarska vidovnjakinja koja je predvidela budućnost, kako je ostalo zapisano, čak do 5079. godine, za 2024. nije imala mnogo reči hvale. Prema njenom proročanstvu u ovoj godini očekuju nas napad biološkim oružjem, ali i teroristički akt na Starom kontinentu. U njenim

Istorija

28.12.2023 u 09:55

U Pompeji otkrivene figurice od terakote

Trinaest figurica od terakote pronađeno je u Pompeji, arheološkom lokalitetu koje više od 20 stoleća nakon uništenja istoimenog grada u vulkanskoj erupciji i dalje privlači stručnjake. Reč je o figuricama koje ukazuju na paganske običaje koji su bili česti u drevnom rimskom gradu. Arheolozi koji trenutno rade na iskopavanju drevnog lokaliteta u podnožju Vezuva, udaljenog na tridesetak minuta vožnje vozom od Napulja, pronašli su figurice u uspravnom položaju za koje se veruje da su stajale na polici u hodniku jedne od uništenih kuća. Stručnjaci pretpostavljaju da su, s obzirom na način rasporeda, ovi pronađeni artefakti u vezi sa obeležavanjem Božića, ali u paganskoj tradiciji. Neke od figurica koje imaju lik čoveka odaju počast mitu o boginji Kibeli, druge prikazuju glavu petla, badem, orah i šiša

Život

28.12.2023 u 09:28

Čak 19 potresa magnitude između sedam i 7,9 Rihtera

Godina na izmaku ostaće upamćena po potresima koji su odneli na desetine hiljada života. Ako je za utehu, u 2023. Zemlju nisu pogodili zemljotresi magnitude veće od osam Rihtera, kao što se dešavalo u periodu od 2013. do 2020. godine, ali fatalni su bili i oni između sedam i 7,9 Rihtera kojih je tokom 11,5 meseci bilo čak 19, odnosno najviše u poslednjoj deceniji. Najrazorniji potres na planeti ove godine dogodio se 6. februara na jugu i u centralnom delu Turske, kao i u severnim i zapadnim oblastima Sirije i bio je jačine 7,8 Rihtera. Od njegovih posledica stradalo je više od 59.000 ljudi u obe zemlje. Pomoć žiteljima ovih oblasti stizala je iz celog sveta, a sve do marta treslo se tlo u pomenutim državama, odnoseći još ljudskih života i uništavajući ono što je ostalo čitavo posle prvog zemljotr

Tehnologija

22.12.2023 u 11:09

Veštačka inteligencija ne može da bude pronalazač

Veštačka inteligencija ne može da bude pravno imenovana kao pronalazač, već on mora da bude fizičko lice – ovo je odluka Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva i ujedno epilog sudskog spora između američkog tehnologa dr Stivena Talera i britanskog Zavoda za intelektualnu svojinu. Najviši sud u Velikoj Britaniji ovom nedavnom odlukom je potvrdio stav zavoda koji je odbio da Talerove patente registruje kao njegov sistem veštačke inteligencije, preneo je britanski „Gardijan”. Taler se nakon odluke pomenutog zavoda obratio Vrhovnom sudu, ali je njegov zahtev i na ovom sudu jednoglasno odbijen. Američki naučnik pokušao je da registruje dva patenta koje je, kako je objasnio, osmislila njegova „mašina za kreativnost” pod nazivom DABUS, odnosno veštačka inteligencija. Programer je tvrdio da j

Život

01.12.2025 u 10:55

Koralni grebeni u Australiji pred nestajanjem

Propadanje koralnih grebena u vodama Australije nije zaustavljeno, a prema istraživanju Univerziteta u Sidneju, čak 56 ostrva u riziku je da nestane. Razlog za to su toplotni talasi i poplave, koji su opet posledica klimatskih promena. Ekosistem u kojem koralni grebeni opstaju se drastično promenio poslednjih decenija, što utiče na nestanak korala, a samim tim i na čitav niz životinjskih vrsta koje žive oko njih. „Smanjenje upotrebe fosilnih goriva moglo bi da pomogne u usporavanju nestanka ovih grebena. Koralna ostrva predstavljaju ogromna podvodna prostranstva koja Australija koristi za ribolov, vodni saobraćaj, ali i istraživanje minerala”, rekao je dr Tomas Felous, jedan od istraživača koji su učestvovali u izradi studije, prenosi Bi-Bi-Si. „Krivci” za nestajanje ogromnog broja koralnih gr

Život

17.12.2023 u 14:15

Zaplenjeno 2.000 životinja i biljaka namenjenih crnom tržištu

Četiri velike divlje mačke, više od 1.300 ptica, kornjače i na hiljade njihovih jaja, 53 primata, oko 300 kilograma slonovače, rogovi nosoroga, koža leoparda, lavlji zubi... i još mnogo egzotičnih životinja zaplenjeno je tokom 2023. godine u operaciji „Grom”, koju su sproveli zajedničkim snagama Interpol i Svetska carinska organizacija u 133 zemlje planete. Među spasenim životinjama je i ogromni pangolin, vrsta ljuskavog mravojeda, koji je zaplenjen 20. oktobra u Mozambiku. Od 2. do 27. oktobra uhapšeno je više od 500 osoba u celom svetu i konfiskovano je čak 2.000 primeraka životinja i biljaka namenjenih crnom tržištu, saopštio je Interpol, koji je koordinirao akcijom. Na ovaj način bar je trenutno ometena nelegalna trgovina divljim životinjama koja cveta u mnogim zemljama, saopštili s

TV revija

17.12.2023 u 13:02

Zmija iz Perua nazvana po Harisonu Fordu

Zmija sa crnim mrljama po žuto-braon koži koju su naučnici nedavno otkrili u planinama Anda u Peruu dobila je ime po glumcu Harisonu Fordu, koji je osim po čuvenim ulogama u mnogobrojnim filmovima poznat i po tome što se bori za zaštitu životne sredine. Čuveni umetnik je, pošto je saznao da je zmija dobila ime po njemu, izjavio da otkriće treba da nas podseti da još mnogo toga imamo da naučimo o prirodi i divljini i da su ljudi „jedan mali deo neverovatno velike biosfere”, prenele su svetske agencije. Ovo nije prvi put da jedna životinjska vrsta ponese ime legendarnog glumca: po Harisonu Fordu 1993. godine nazvana je posebna vrsta kalifornijskog pauka, dok je nekoliko godina kasnije to ime dobila i tek otkrivena vrsta mrava, prenosi Bi-Bi-Si. Naučnici upozoravaju da su gmizavci na našoj

Tehnologija

25.11.2025 u 08:38

Geni neandertalca „krivi” za rano buđenje

Geni našeg dalekog pretka neandertalca mogu da ukažu na to zbog čega neki ljudi vole da ustaju rano, dok drugi nemaju ovu osobinu, tvrde američki naučnici. „Zahvaljujući analizi neandertalske DNK koja je sačuvana u fragmentima kod modernih ljudskih genoma otkrili smo vezu između gena našeg dalekog rođaka i današnjeg čoveka”, objašnjava epidemiolog Džon Kapra, sa kalifornijskog Univerziteta u San Francisku. Većina gena koje su savremeni ljudi stekli od predaka iz davne prošlosti je kroz generacije umanjivana, ali postoje i danas u tragovima. Istraživanje sprovedeno na pomenutom univerzitetu ukazuje, tvrde naučnici, da ovi geni neandertalca „pomažu” pojedinim ljudima da se lakše prilagode vremenskim razlikama, ali i da se veoma lako bude rano ujutru. Kapra i njegove kolege su analiziranjem DNK

Istorija

20.11.2025 u 11:01

U Pompeji pronađena pekara-zatvor

Pekara-zatvor jedno je od najnovijih otkrića arheologa koji izučavaju ruševine Pompeje. Naime, u ovom drevnom rimskom lokalitetu eksperti su pronašli prostoriju za koju veruju da je služila kao pekara, ali u isto vreme i ćelija za robove koji su tu bili zaključani dok ne bi samleli žito, preneli su svetski mediji. Ova neobična pekara bila je u sastavu velike kuće na čijim su zidovima i danas vidljive freske. Prostorija je imala male prozore visoko na zidu koje su obezbeđivale gvozdene rešetke, a pronađena je tokom obezbeđenja padine oko do sada neispitanog dela Pompeje. Na osnovu udubljenja u podu arheolozi su utvrdili da su se tuda kretale životinje, najverovatnije magarci, uz koje su bili robovi primorani da rade u uskom prostoru sa minimalnom količinom svetla. Pompeja je lokalitet nedal

Tehnologija

14.12.2023 u 11:40

Snimljena najstarija do sada otkrivena crna rupa

Svemirski teleskop „Džejms Veb” na svom putu kroz kosmos otkrio je najstariju crnu rupu, nastalu pre više od 13 milijardi godina. Procene naučnika da je ova crna rupa stvorena oko 440 miliona godina posle Velikog praska, a posebno ih je iznenadila njena veličina. „Crna rupa se nalazi u srcu galaksije i ima masu oko milion puta veću od Sunčeve. Ona bi mogla da promeni dosadašnje teorije o svemiru po kojima su prvo nastale galaksije, a posle njih crne rupe”, istakli su astrofizičari sa Univerziteta u Kembridžu, prenosi britanski „Gardijan”. Po oceni profesora Roberta Majolina sa pomenutog univerziteta, eksperti nisu očekivali da ova crna rupa ima toliko ogromne razmere. Ovo je samo jedno u čitavom nizu otkrića moćnog teleskopa koji pune dve godine kruži vasionom i beleži zadivljujuće snim