Autor: Dejana Ivanović

Da li znate

05.06.2026 u 11:48

Ko je pravio maske od kedrovog drveta?

Plemena na severozapadu SAD * Maske rezane od kedrovog drveta, većinom bojene crnom, crvenom, plavom, belom ili, u severnim plemenima, naročito Tlinkit i Hajda, bledozelenom bojom mora, predstavljaju jedan od karakterističnih oblika umetnosti severozapadne obale Amerike i Kanade. Upotrebljavane su u obrednim igrama za vreme velikih, zimskih svečanosti. Ove maske koriste se da prikažu transformaciju koja se često pojavljuje u mitologiji ovih plemena.

Da li znate

04.06.2026 u 11:59

Šta je „drvo života”?

Simbol trajanja * Mitovi o drvetu života zadiru daleko u prošlost, kao i verovanje da drvo obeležava početak nove epohe. Drevne legende o „drvetu života” povezane su s prastarim običajem kićenja jelke, ali i drugih biljaka, kojima se označavao dolazak proleća, a kasnije i nove godine. Drvo kao simbol rađanja i trajanja korišćeno je u brojnim religijama, a tradicija ukrašavanja biljke donete iz šume stara je nekoliko hiljada godina.

Nauka

11.05.2026 u 10:10

Džinovska hobotnica harala okeanima pre 100 miliona godina

Da li su džinovske hobotnice vladale drevnim okeanima pre oko 100 miliona godina? Odgovor na ovo pitanje pokušali su da daju naučnici s Univerziteta Hokaido u Japanu, u istraživanju u kojem su opisali da su neke od ovih vodenih grabljivica imale snažne pipke za hvatanje plena, ali i velike čeljusti nalik kljunu za žvakanje kostiju životinja i školjki, preneo je Bi-Bi-Si. Japanski naučnici su izučavali izuzetno dobro očuvane čeljusti hobotnice iz praistorije, za koju veruju da je dostizala raspon od nekoliko metara. Taj podatak sugeriše da je reč o najvećem beskičmenjaku kojeg su do sada izučavali naučnici. Rezultati analize fosilnih čeljusti hobotnice-diva ukazuju da je ona bila u stanju da jede i skelete velikih riba, ali i morskih gmizavaca. Ove morske nemani iz daleke pr

Da li znate

08.05.2026 u 11:39

Ko su utemeljivači prvih biblioteka u Srbiji?

Vladari i crkva * Iako se pouzdano ne zna, pretpostavlja se da je biblioteka postojala na dvoru Stefana Nemanje, dok su njegovi sinovi Stefan i Sava naročito pažnju poklanjali knjigama. Car Dušan je pokušavao da osnuje biblioteku, a Stefan Lazarević, prema nekim naznakama, imao je svoju biblioteku. Mesto posvećeno knjigama od svog oca Đurđa Brankovića nasledili su njegovi sinovi. I srpska crkva u davna vremena imala je svoje biblioteke. U Hilandaru je postojala najstarija srpska crkvena biblioteka, osnovana krajem 12. veka.

Život

05.05.2026 u 11:42

Krokodil za švedskim stolom

Pravo iznenađenje za goste jednog hotela na obali reke Zambezi u Zimbabveu bio je veliki krokodil koji je ušetao u objekat. Prvi pokušaj da pronađe hranu u hotelu ovom četiri metara dugačkom predatoru iz poznate reke je propao, jer nije mogao da uđe u kuhinju, ali mu je put bio otvoren kroz restoran, preneo je britanski „Tajms”. „Ušao je kao gost, lagano je prolazio kroz restoran, a onda je pronašao mesto za sebe na pultu sa švedskim stolom. Dok je birao šta će da jede turisti su ga fotografisali”, objasnio je jedan britanski gost hotela sa četiri zvezdice. Reptil je zatim polako napustio restoran i uputio se u spoljašnji deo hotela, gde su zaposleni ogradili prostor kako bi gostima onemogućili da mu priđu i ugroze svoj život u želji da ga snime. O nepozvanom gostu hotela obaveštena je

Da li znate

03.04.2026 u 11:36

Kako dete vidi svet oko sebe?

Kao predmet na velikoj udaljenosti * Svet novorođenog deteta je potpuno različit od sveta odraslog čoveka. Ono u prvim nedeljama života prelazi od percepcije u kojoj je prostor na izvestan način zamagljen i fluidan, sa rasplinutim predmetima, ka jasnijem raspoznavanju objekata, svetlosti i senki, a na kraju ka sve preciznijem razlikovanju hromatskih polja. To znači da dete u početnim fazama razvoja percepcije vidi svet na način na koji odrasli vide predmete na velikoj udaljenosti, opažajući skupine silueta bez debljine i preciznosti.

Nauka

01.04.2026 u 09:51

Šanse za poletnje ka Mesecu večeras – 80 odsto

Mogućnost da realizacija drugog dela misije „Artemida” počne večeras u 18.24 časova po istočnom letnjem vremenu (24 minuta posle ponoći u četvrtak po našem) procenjuje se na 80 odsto, izjavili su juče naučnici američke svemirske agencije, koja čitavu deceniju radi na ovom projektu. Ovu procenu dali su meteorolozi koji neprestano proveravaju vremenske uslove za nesmetano lansiranje „Svemirskog lansirnog sistema” – rakete koja će na kosmičko putovanje povesti kapsulu „orion” i četvoro astronauta. Da bi se lansiranje sprovelo, potrebno je da vremenski uslovi budu povoljni, što znači da pokrivenost neba oblacima bude mala, kao i da ne postoji rizik od potencijalnih snažnih vetrova. Ukoliko misija ne počne večeras, prvi sledeći termin za polazak u svemir biće sutra u 19.11. I dok u Svemirsko

Da li znate

30.03.2026 u 11:05

Zašto nastaju rasedi u Zemljinoj kori?

Zbog unutrašnjih pritisaka * Zemljina kora je veoma spor provodnik toplote. Čak i kad bi temperatura u najdubljoj Zemljinoj unutrašnjosti rasla neverovatno sporo, ona ne bi odmah bila sprovedena napolje, već bi se tamo nagomilavala. Stene se polako zagrevaju i tope, a pod velikim pritiskom počinju da teku naviše, ka površini. Ti unutrašnji pritisci uzrok su uzdizanja ili propadanja delova tla, koji stvaraju rovove i rasede.

Nauka

24.03.2026 u 15:49

Bakterije mogu da prežive putovanje kroz svemir

Pojedine bakterije mogu da prežive ekstremne uslove putovanja s jedne planete na drugu, pošto su izbačene u svemir nakon sudara asteroida u nebeska tela, navodi se u studiji eksperata američkog Univerziteta „Džons Hopkins”. Nalazi studije, koji su objavljeni u britanskom časopisu „Pnas Nexus”, ukazuju na to da mikroorganizmi mogu da prežive mnogo teže uslove nego što se ranije mislilo, što pokreće pitanja o poreklu života na Zemlji, koji je možda stigao ovde s obližnjeg nebeskog tela, navodi se na sajtu univerziteta. Istraživači, koje je predvodio profesor Kalijat T. Rameš, izabrali su za svoje testove veoma otpornu bakteriju Deinocochus radiodurans, poznatu po sposobnosti da preživi najnegostoljubivije uslove, od ekstremne hladnoće do intenzivnog zračenja. Ovaj mikrob, takođe, ima s

Tehnologija

17.03.2026 u 10:25

Sa njim nema rasprave - robot policajac upravlja saobraćajem

Policajac koji stoji na postolju i vešto upravlja saobraćajem na jednoj od prometnijih raskrsnica u kineskom gradu Šenženu privukao je pažnju brojnih prolaznika, a naročito turista. Nije reč o snimanju scene naučnofantastičnog filma u kojem mašine preuzimaju ulogu čoveka, već o robotu saobraćajnom policajcu koji je zvanično stupio na dužnost 6. marta u jednom naselju i to u jutarnjem špicu, kad je počeo da radi na posebno napravljenoj platformi. I dok „rukama” upozorava vozače da stanu, ili da uđu u raskrsnicu, po pokretima se ne razlikuje mnogo od pravog saobraćajca, prenela je kineska agencija Sinhua. Robot je opremljen posebnim sistemom vizuelnog prepoznavanja koje funkcioniše uz pomoć veštačke inteligencije i veoma lako detektuje prekršaje. Koristi visokoprecizne zglobne module kako

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Dejana Ivanović

05.06.2026 u 13:28

Poznati glumac ubijen u svom domu

05.06.2026 u 11:48

Ko je pravio maske od kedrovog drveta?

05.06.2026 u 11:36

Nepokolebljiva i snažna

05.06.2026 u 11:32

Glumac Šaja LaBaf osuđen na uslovnu kaznu posle priznanja krivice za tuču

05.06.2026 u 11:21

U avgustu izlazi Prinsov album

05.06.2026 u 11:05

Rusi napravili slušalice koje stvaraju šifrovanu komunikacionu mrežu