Nauka

21.05.2026 u 08:07

Nebo nad jugozapadom Engleske postalo centar lova na NLO

Jugozapadni deo Engleske, poznat po divljim obalama, mističnim močvarama i bogatim keltskim legendama, preko noći je postao glavna meta nove vrste turista – posmatrača neba i lovaca na vanzemaljski život. Kolone entuzijasta, naoružane teleskopima, kamerama sa visokom rezolucijom i uređajima za noćno osmatranje, preplavile su ovu regiju u nadi da će uhvatiti pogled na „bića s druge strane”. Ovaj iznenadni egzodus ka jugozapadu Ostrva nije plod mašte ili internetskih teorija zavere. Povod je sasvim zvaničan i zasnovan na državnim podacima koji su nedavno dospeli u javnost. Bum na nebu: Šta kriju zvanični papiri? Povod za ovu nezapamćenu „NLO groznicu” bio je nedavni zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, koji je zvaničnim putem sproveo britanski list Dejli star (Daily Star)

Nauka

20.05.2026 u 07:40

Šokantno otkriće u Marijanskom rovu: Na dnu surovijem od svemira žive bića koja kriju lek za čovečanstvo

Zamislite mesto gde je pritisak toliko moćan da bi vas zdrobio brže nego što možete da trepnete, gde su temperature tek neki stepen iznad tačke smrzavanja, a sunčeva svetlost je čista naučna fantastika. Sve ovo postoji na jednoj tački na planeti. U pitanju je Marijanski rov koji je najdublja tačka svetskih okeana i nalazi se na skoro 11.000 metara ispod površine vode. Ako ste mislili da je svemir krajnja granica surovosti za život- pogrešili ste. Ovo podvodno carstvo je, na mnogo načina, daleko neprijateljskije okruženje. Pa ipak, tamo dole, u večitom mraku, nešto živi. I ne samo da živi, već poseduje moći koje bi mogle da promene budućnost čovečanstva. Zašto je Marijanski rov opasniji od svemira? Kada astronaut izađe u otvoreni svemir, razlika u pritisku između unutrašnjosti odela i vak

Dom

18.05.2026 u 14:25

Magični vodič kroz kućnu hemiju: Kako da zauvek pobedite žute fleke ispod pazuha na belim majicama

Bela majica je apsolutni kralj svakog garderobera. Bilo da je reč o običnoj pamučnoj majici koju kombinujete uz džins i dobar blejzer, ili o elegantnoj lanenoj košulji za tople letnje dane, ovaj komad odeće odiše svežinom, čistim stilom i minimalističkim luksuzom. Međutim, svaki ljubitelj bele odeće deli istu noćnu moru: one užasne, tvrdokorne žute fleke ispod pazuha koje se pojave niotkuda i pretvaraju omiljeni komad odeće u krpu za brisanje prašine. Pre nego što sledeći put posegnete za kantom za đubre i otpišete svoju omiljenu majicu, zaustavite se. Ovaj estetski problem nije nerešiv. Uz malo nauke, prave kućne sastojke i nekoliko pametnih trikova, vaše majice mogu ponovo zablistati onim prvobitnim, fabričkim sjajem. Mit o znoju: Odakle zapravo dolaze žute fleke? Prva i najvažn

Zabava

18.05.2026 u 14:03

Elizabet Harli ima blizanca? Ne, to je njen sin

Kada su se na nedavnim svečanim događajima u Londonu – uključujući prestižnu dodelu Olivier i nacionalne TV nagrade– zajedno pojavili britanska glumačka ikona Elizabet Harli, njen sin Demijan i kantri zvezda Bili Rej Sajrus, javnost je ostala u blagom šoku. Naime, ovaj neobičan trio privukao je sve poglede: s jedne strane, majka i sin koji izgledaju toliko slično da deluju kao klonovi, a s druge, novi muškarac u životu lepe glumice koji je uneo potpuno drugačiju, kaubojsku energiju u ovu sofisticiranu britansku porodicu. Genetika ili magija? Kako Elizabet i Demijan izgledaju kao blizanci Razmišljanje o tome kako je moguće da dvadesetčetvorogodišnji mladić toliko liči na svoju šezdesetogodišnju majku već godinama fascinira svetske medije. Na zajedničkim fotografijama, Demijan i Elizab

Život

18.05.2026 u 12:38

Moderna iluzija: Ne treba nam više vremena, već drugačiji odnos prema životu

Koliko ste puta danas izgovorili ili čuli rečenicu: „Samo da mi je još sat vremena u danu”? Živimo u dobu kada je „nemam vremena” postalo statusni simbol, najčešći izgovor i univerzalna dijagnoza modernog društva. Trčimo između sastanaka, rokova, porodičnih obaveza i digitalnih obaveštenja, konstantno uplašeni da ćemo nešto propustiti. Kupujemo pametne uređaje koji nam štede vreme, aplikacije za produktivnost koje nam organizuju sekunde, a opet – konstantno kasnimo za sopstvenim životom. Istina je, međutim, pomalo otrežnjujuća: problem nije u nedostatku minuta. Problem je u našem odnosu prema njima. Trka sa satom koju ne možemo pobediti Prema brojnim sociološkim i psihološkim istraživanjima, moderni čovek ima više slobodnog vremena nego njegovi preci pre jednog veka. Razvoj tehnolog

Zdravlje

12.05.2026 u 11:20

Ljuto dete danas – uspešan čovek sutra

Ispadi besa mališana, snažne emocije, tvrdoglavost i burne reakcije tokom odrastanja po pravilu zbunjuju, ponekad i ozbiljno zabrinu roditelje. Mnogi se pitaju da li će njihovo, „ljuto dete” proći zbog ovih svojih osobina teži put među vršnjacima i tokom školovanja i koliko će biti uspešni. Ipak, savremena psihologija nudi drugačiju perspektivu: upravo ta deca, uz pravilno usmeravanje, često izrastaju u odlučne, istrajne i veoma uspešne odrasle ljude. Mnogi uspešni ljudi opisuju danas sebe kao „tešku decu”. Zajedničko im je to što su vremenom naučili da svoju snažnu energiju usmere ka ciljevima. „Ljutnja sama po sebi nije problem. Ona je signal, emocija koja ukazuje na frustraciju, nepravdu ili potrebu koja nije zadovoljena. Decenijama znamo da, uslovno govoreći, loš početak u životu

Gastro

12.05.2026 u 11:18

Osam jela iz „plavih zona”

U svetu opsednutom brzinom, praktičnošću i kratkoročnim rešenjima, postoje mesta koja odolevaju vremenu i bukvalno, ali i gastronomski: to su „plave zone”, odnosno ostrva dugovečnosti. Baš tako je ostrva Sardiniju, Okinavu u Japanu, poluostrvo Nikoju i grad Loma Lindu u Kaliforniji nazvao poznati svetski istraživač Den Bjutner. Iako se način života u ovim delovima sveta razlikuje, jedna stvar ih povezuje: ishrana koja je jednostavna, sezonska i duboko ukorenjena u tradiciji. „Jela plavih zona” nisu rezultat modernih trendova ili strogih dijeta, već vekovima građenih navika koje su se prenosile s generacije na generaciju. Donosimo neka od najzanimljivijih jela koje je Bjutner uvrstio u svoj kuvar. Ovde se ne broje kalorije, već se neguje odnos prema hrani jer je ona izvor energije, al

Nauka

12.05.2026 u 10:15

Prvi znaci budućeg tektonskog raskola DEŠAVAJU se u Zambiji

Pre stotina miliona godina, naš svet je izgledao veoma drugačije nego danas. Kontinenti su bili spojeni u superkontinent zvan Pangea, koji se raspao na kopnene mase koje su se udaljavale jedna od druge dok su se Zemljine tektonske ploče preuređivale ispod njih. Iako to možda ne osećamo, ovaj proces se i danas dešava i naučnici misle da su možda pronašli naznake otvaranja nove tektonske granice ispod Afrike. U regionu zvanom Kafue Rift u Zambiji, naučnici su otkrili da izotopi helijuma koji izlaze kroz geotermalne izvore izgleda da potiču iz dubine Zemljinog plašta – potencijalni rani znak aktivnog tektonskog riftovanja. „Topla izvori duž Kafue rifta u Zambiji imaju potpise izotopa helijuma koji ukazuju na to da izvori imaju direktnu vezu sa Zemljinim plaštom, koji se nalazi između 40

Zdravlje

08.05.2026 u 10:13

Da li nam je mozak na početku „prazan” ili „pun”?

Da li ima istine da je neko "takav rođen"? Ili su to samo nagađanja. Pa, recimo da su neuronaučnici sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) pokušali da daju neke odgovore. Oni su ispitali miševa od rođenja do odraslog doba, fokusirajući se na složenost ključnog kola pamćenja u hipokampusu. Ovaj region mozga je uključen u prostorno pamćenje i u konsolidaciju kratkoročnih sećanja u dugoročna. Tim je otkrio da je u najmlađim mozgovima miševa ova mreža piramidalnih neurona CA3 bila veoma gusta, sa naizgled nasumičnim vezama. Međutim, kako stare, postaju prefinjeniji i organizovaniji. „Ovo otkriće je bilo prilično iznenađujuće”, kaže za Science Alert Piter Džonas, neuronaučnik u ISTA koji je dodao da se moglo očekivati da mreža raste i postaje gušća tokom vremena”. N

Nauka

08.05.2026 u 08:55

Verovali ili ne: Soc od kafe kao budući građevinski materijal

Dnevno popijemo 2,25 milijardi šoljica kafe svakog dana – a to se pretvara u ogromnu količinu odbačenog taloga. Većina ovog otpada se spaljuje ili zakopava, što je jednako loše za životnu sredinu kao i bacanje u odvod. Da to više ne bismo radili naučnici sve više pronalaze korisnije stvari koje mogu da urade sa talogom kafe. Nedavne studije su istražile dodavanje ovog materijala betonu i drugim materijalima za popločavanje, njegovo korišćenje za uklanjanje herbicida iz životne sredine, pa čak i ekstrakciju novih lekovitih jedinjenja iz njega. Tim sa Nacionalnog univerziteta Džonbuk (JBNU) pretvorio je otpad od kafe u materijal koji je jednako efikasan u izolaciji kao i materijali koji se trenutno koriste u zgradama. Prednost je u tome što je novi materijal napravljen od obnovljivih i