Život

09.01.2025 u 15:10

Hoće li Tramp imati više sreće - Amerika je dva puta već pokušala da kupi Grenland

Najveće ostrvo na svetu pokriveno je ledom koji krije velika mineralna bogatstva. Ali, Donald Tramp nije samo zbog toga zainteresovan za Grenland. To ostrvo ima poseban geostrateški značaj jer se nalazi između Evrope, Severne Amerike i Arktika. Šta tačno Tramp želi da kupi? Tri četvrtine Grenlanda pokriva stalni led koji doseže debljinu od hiljadu i više metara. Sa oko 57.000 stanovnika, Grenland je najmanje naseljena oblast na svetu. Sva energija koja se proizvodi tamo dolazi iz obnovljivih izvora. (Wikipedia/Ray Swi-hymn) Ako Grenland posmatramo iz ugla rudnog bogatstva, uz to se obavezno ističe da je on politički stabilan i da stanovništvo nema ništa protiv istraživanja i eksploatacije podzemnih nalazišta. Ti faktori garantuju nizak investicioni rizik. Lokalna zajednica insistira

Tehnologija

03.01.2025 u 14:30

Srbija u nuklearnom zagrljaju – Hrvatska je poslednja saznala za kvar u Krškom

U julu prošle godine Evropa je imala 167 operativnih nuklearnih reaktora, ukupne jačine 147,774 megavata. Trenutno je u izgradnji još deset reaktora, jačine 11,599 megavata. Srbija ne koristi atomsku energiju za proizvodnju struje, iako se mogu čuti naznake da će to biti promenjeno. U tom slučaju naša zemlja bi se pridružila svojim komšijama koji imaju devet operativnih reaktora. U gradu Paksu u Mađarskoj, koji se nalazi oko 100 kilometara južno od Budimpešte i oko 80 kilometara severno od naše zemlje, na Dunavu, radi atomska centrala sa četiri reaktora. Ona daje polovinu proizvedene struje u Mađarskoj. Svaki reaktor ima 42 tone uranijuma, koji u upotrebi ima rok od tri godine. Posle toga se još pet godina hladi van reaktora, i ide na trajno odlaganje. Životni vek elektrane

Život

16.12.2024 u 13:49

Ako se Amerika raspadne Kalifornija postaje vojna sila

Kalifornija je ekonomski najsnažnija država u Americi. Ona vodi i po broju vojnih baza i vojnog osoblja u Sjedinjenim Američkim Državama. U Kaliforniji služi više od 160.000 osoba pod komandom Pentagona i tamo se nalaze čak 32 baze. To je dva puta više nego bilo koja druga američka država. Zašto je Kalifornija vojna sila. Ona je to postala tokom Drugog svetskog rata kada je preko Kalifornije vodio put za snabdevanje snaga širom Pacifika. Posle japanskog napada na Perl Harbur, Kalifornija je postala vojni hab. Sa obalom dugačkom više od 1.000 kilometara, koja je idealna za uvežbavanje mornaričkih i marinskih operacija, slabo naseljen istok te države je idealan za obuku vazduhoplovaca i novih pilota. Pixabay To je bio slučaj i tokom rata u Koreji i sukoba u Vijetnamu. Vojnom zna

Život

10.12.2024 u 12:45

Nova Nojeva barka za svetsku elitu nalazi se u Denveru

Internetom već godinama kruže priče da se ispod aerodroma u Denveru nalazi sklonište za svetsku elitu u slučaju Trećeg svetskog rata ili kataklizme. Iako ne postoje jasni dokazi o postojanju takvog objekta koji su neki već prozvali nova Nojeva barka, postoje određeni detalji koji otvaraju sumnju. Naime, aerodrom koji je otvoren 1994. godine ima vremensku kapsulu na kojoj se nalazi oznaka masona i poruka da je to „aerodrom novog sveta”. To se savršeno uklapa u teoriju novog svetskog poretka. Sledeća činjenica koja brine mnoge jeste poruka koja se šalje sa zidova aerodroma kojim svake godine prođu milioni putnika. Objekat je ukrašen muralima koji prikazuju smrt i očaj. Bukvalno. Na prvi pogled i u prolazu, putnici nisu svesni toga ali ko zastane i udubi se u slike na muralima, z

Tehnologija

09.12.2024 u 12:51

Treći svetski rat trajao bi 2.400 sekundi

Po definiciji, svetski rat je oružani sukob koji neposredno ili posredno pogađa ceo svet. Bilo da se odvija na većini svetskih kontinenata ili da u njemu učestvuje većina država širom sveta. Odnosno države čije stanovništvo čini većinu svetske populacije. Pojam za globalni sukob je nastao početkom dvadesetog veka iz nemačkog jezika, u originalu weltkrieg, što u prevodu znači svetski rat. Elem, Treći svetski rat bi po svemu sudeći bio najkrvaviji i sasvim moguće, poslednji rat naše civilizacije. Veruje se da bi on uticao na 90 odsto populacije planete i da bi nuklearna zima trajala 20 godina. Pixabay Što se tiče samog oružanog sukoba koji bi doveo do nuklearnog armagedona, stručnjaci se međusobno ne slažu. Dok jedni smatraju da je treći svetski rat počeo još 1949

Život

29.11.2024 u 13:19

Jelovnik u slučaju trećeg svetskog rata

Pripadnici generacija koje su iskusile rat i nemaštinu, uvek su nešto hrane sklanjali u stranu. Za ne daj bože. U bivšoj SFRJ prosečna ostava je imala nešto konzervi, sušene mesne prerađevine, kafu, šećer... Usled sve češćeg kalkulisanja hoće li sukob u Ukrajini eskalirati u svetski, čak i nuklearni rat, aktuelizovano je pitanje šta čovek može da uradi tom povodom. Da se pripremi za nedaće i crne dane. U skladu sa tim, ovo je spisak poželjnih namirnica koje bi svaki dom morao da ima. PIxabay 1. So – Ima široku primenu. So hranu štiti od bakterija. Isušuje sveže meso i produžava mu rok trajanja. Poželjan dodatak jelima, potrebno je samo da se obezbedi suva sredina za čuvanje. 2. Šećer – On se ne kvari, izvor je energije i traje neograničeno. Ne gubi na kvalitetu.

Tehnologija

21.11.2024 u 10:30

Scenario za kraj naše civilizacije - samo dve bombe su dovoljne za Ameriku

Zvuči neverovatno ali samo dve atomske bombe koje čak ni ne moraju da pogode američko tle, mogu da unište Sjedinjene Američke Države. Da, dobro ste pročitali, samo dve atomske, odnosno nuklearne bombe. O čemu se tu tačno radi. Ako su dovoljne samo dve atomske bombe za kraj Amerike, zašto onda Rusija čuva 5.580 nuklearnih bojevih glava. Od tog broja, 2024. godine je 1.710 bilo u operativnoj upotrebi, odnosno u stanju pripravnosti da budu upotrebljene ako neko u Moskvi donese takvu odluku. Pixabay Ko je i kako došao do zaključka da su samo dve atomske bombe dovoljne za uništenje Amerike. Naime, istraživanje eminentnih svetskih stručnjaka koji se bave snabdevanjem električnom energijom, pre desetak godina su istraživali uzroke kolapsa elektro-energetskog sistema na istočnoj ob

Tehnologija

14.11.2024 u 13:11

Kina je prestigla Rusiju – Peking ima dva nevidljiva aviona, baš kao i Amerika

Vazduhoplovna izložba u kineskom gradu Žuhaju, u provinciji Guangdong, donela je veliko iznenađenje. Peking je predstavio nevidljivi avion J-35 koji pripada petoj generaciji borbenih letelica. Kina je tako stala rame uz rame sa Vašingtonom koji takođe ima dva nevidljiva aviona pete generacije. To su F-22 „reptor” i F-35 „lajtning”. Kina u upotrebi već ima jedan nevidljivi avion. To je J-20 dok Rusija muku muči sa avionom Su-57. On je dizjaniran kao nevidljivi avion, pete generacije ali vazduhoplovni stručnjaci osporavaju njegov uspeh. Ruski avion je u svakom slučaju odlična letelica, što je i pokazao demostrativni let u Žuhaju. Na programu su bili vertikalno poletanje, složeni manevri i akrobacije koje su osmislili najbolji ruski piloti. Su-57 je namenjen borbi za prevlast u vazduhu, može

Tehnologija

13.11.2024 u 12:13

Pentagon ima novu igračku – „Kolumbija” će koštati 348 milijardi dolara

Američka mornarica sa nestrpljenjem iščekuje prvu podmornicu klase „Kolumbija” koja bi u flotni sastav trebala da bude upisana 2028. godine. Planirano je „Kolumbija” zameni klasu „Ohajo”, koja i dalje važi za najsmrtonosnije oružje na svetu. Naime, svaka podmornica klase „Ohajo” može da nosi do 24 balističke rakete od kojih svaka može da ponese po 12 nuklearnih bojevih glava. To znači da samo jedna podmornica može da pogodi 240 ciljeva, koje će uništiti atomske eksplozije. Podmornice klase „Kolumbija” su dizjanirane da nose 16 balističkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Manji broj raketa u odnosu na podmornice klase „Ohajo” trebalo je da donese uštedu i jednostavniju izradu, što nije postignuto. Iako je zamišljeno da brodogradilišta sklapaju segmente od kojih se sastoji podmornic

Auto

12.11.2024 u 11:07

Kinezi pomagajte, Folksvagen ide nizbrdo – nemački gigant može da završi kao Kodak

Kompanija Istmen Kodak postala je sinonim za poslovni promašaj. Kodak je tokom većeg dela 20. veka dominirao na svetskom tržištu fotografskog filma. Samo u Americi je 1976. godine držao čak 90 odsto tržišta filmova za fotografije. Od Vrha do dna put je kratak. Upravo to svedoči primer Kodaka koji nije prepoznao potencijal digitalne fotografije. U Kodaku su verovali da će klasična fotografija uvek biti kvalitetnija od bilo kakve slike u digitalnom formatu. Nisu bili u pravu i Kodak je ostao na „sporednom koloseku”. Za manje od deset godina Kodak je prošao put od lidera do gubitnika digitalizacije. Pixabay Nemački industrijalci ukazuju da ista sudbina čeka i Folksvagen. Da, dobro ste pročitali. Folksvagen. Kompanija koja pravi kvalitetne automobile, koji su veoma popularni