Istorija

25.12.2023 u 11:46

Na današnji dan zarobljen je Lazar Šijan

Na današnji dan 1967. godine pripadnici vojske Severnog Vijetnama u Laosu su zarobili su američkog pilota Lensa Šijana. U tom trenutku on je imao napuklu lobanju, otvoren prelom noge i istegnutu ruku. Prethodni normalan obrok imao je pre 46 dana i dok se krivao u džungli pio je neprečišćenu vodu, punu parazita. Lens Šijan na krštenju je dobio ime Lazar Šijan. Njegov otac bio je Srbin a majka Irkinja, iz Milvokija u državi Viskonsin. Lazar je završio vazduhoplovnu vojnu akademiju i sa činom potporučnika poslat je u Vijetnam. Leteo ej na avionu F-4 fantom i bio je baziran na aerodromu u Da Nangu. Lazar je na 52. borbenom zadatku leteo iznad Laosa. Drugi član posade bio je Džon Armstrong. Oni su imali zadatak da bombarduju Ban Laboj. U trenutku kada su odbacili bombe, detonatori su se aktivira

Istorija

22.12.2023 u 21:52

Srbi su oborili budućeg načelnika štaba američkog vazduhoplovstva

Srbi su ratnički narod. Ne zato što idu u osvajačke pohode već zato što brane svoju zemlju. Ne razmišljajući o ceni. To nije znao Dejvid Goldfejn, pilot američkog ratnog vazduhoplovstva koji je na svojoj koži osetio značenje one latinske poslovice – preko trnja do zvezda. U njegovom slučaju to je trebalo da glasi „preko blata Pocerine do štaba u Vašingtonu“. Naime, potpukovnik Dejvid Goldfejn, komandant 555. skavdrona bio je pilot aviona F-16 koji je poleteo iz Avijana 2.maja 1999. godine. Dejvid je imao cilj da bombarduje ciljeve u okolini Beograda. Ipak, na njegovom putu našla se 250. Raketna brigada Protiv vazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. Ista ona koja je oborila i „nevidljivi“ F-117. Dejvid je bio ubeđen da će bezbedno izvršiti svoj zadatak. Nakon što bi ispustio las

Istorija

22.12.2023 u 13:22

Devojka sa šmajserom

Simon Segvan imala je 18 godina kada je Nemačka okupirala Francusku. Ona se nije pomirila sa nacionalnom sramotom. Ubrzo je ukrala biciklu nemačkog vojnog kurira. Pre toga probušila je gume na drugim biciklima i motorima da ne bi mogle da je prate. Simon se priključila pokretu otpora. Ona je bila kurir. Završila je i obuku iz taktike i sabotaže. Postala je strunjak za eksploziv i postavljanje smrtonosnih zamki. Počela je da ruši mostove i pruge, posebno nakon savezničkog iskrcavanja u Normandiji. Za divno čudo, Nemci nisu uhvatili Simon. Učestvovala je u borbama za oslobođenje Pariza. Uzela je šmajser i jurišala na Nemce koji nisu želeli da se povuku iz „grada svetlosti”. Simon je dobila čin poručnika i više puta odlikovana. Bila je nosilac „Ratnog krsta”. N

Istorija

22.12.2023 u 12:54

Mračna istorija Amerike

Tek venčane Ričarda i Mildred Loving probudilo lupanje na vratima njihovog stana. Bilo je to u dva sata posle ponoći 1958. godine. Na vratima je bio šerif iz Virdžinije koji je prošao pored sanjivog Ričarda i ušao u spavaću sobu. Šerif je zapovednim glasom pitao Ričarda šta radi u krevetu sa „tom ženom”. Mildred je odgovorila na to pitanje i rekla da je ona Ričardova supruga. – Ne, ovde niste njegova suprug, odgovorio je šerif. ON je uhapsio Ričarda i Mildred jer u to vreme međurasni zakoni nisu bili dozvoljeni u Virdžiniji. Ričard je bio beo a Milderd crna. Pošto su prekršili zakon, oni su bili proterani iz svog rodnog grada. Na devet godina. Ričard i Mildred su tužili državu Virdžiniju. Na vrhovnom sudu su pobedili i taj događaj je zabeležen u američkim pravnim analima kao slučaj Lovi

Tehnologija

21.12.2023 u 13:47

Amerikanci su kopirali jugoslovensku podmornicu - definitivno tako deluje

Amerika nema nameru da odustane od globalne dominacije. Prisustvo američke mornarice širom okeana i mora garantuju uticaj Vašingtona na lokalne političke i ekonomske događaje. Zato Amerika neumorno troši na jačanje flote površinskih brodova i podmornica. Bez obzira da li su to nosači aviona ili podmornice sa interkontinentalnim raketama sa termonuklearnim bojevim glavama, Amerika se vodi politikom postavljenom još u 17. veku. Ona glasi: ko vlada morima kontroliše ceo svet. Caption Amerika je upravo dobila još jedno sredstvo za sprovođenje globalne dominacije. To je podmornica „orka”, koja nema posadu i može autonomno da patrolira morima mesecima. Dakle, to je podvodni dron koji više meseci može da provede u zasedi i napadne neprijateljske brodove. U opisu njen

Istorija

21.12.2023 u 10:45

Budućnost je počela 1995. kod Nevesinja – Srbi su oborili prvi dron u istoriji

Rusija je u specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini ušla potpuno nespremna za savremeni način ratovanja. U prvim mesecima rata, mnogi ruski tenkovi bili su žrtve nove vrste oružja – bespilotne letelice koja nosi rakete a operateri sa daljine biraju ciljeve. Turski „bajraktar”postao je traženiji od borbenih aviona koji su skupi za proizvodnju i održavanje. O obuci pilota da i ne govorimo – milioni evra u odnosu na operatera drona koji je veštine sticao uz simulacije leta. Kao u video igrama, razlika je mala. Ispod radara Rusije Neverovatno je da su dronovi kao oružje koje je toliko promenilo način ratovanja prošli neprimećeno ispod ruskog „radara”. Uz pomoć Irana i njegovih dronova „šehid” Rusija je uspela da nadoknadi zaostatak i kupi vreme dok ne proizvede svoje bespilotne letelice. A, da

Auto

20.12.2023 u 12:15

YUGO AMERICA bio je bolji od „golfa” – ubila ga je niska cena

Amerikanci su „jugo” proglasili za jedan od najlošijih automobila svih vremena. „Jugo” je kroz šale o njegovim nedostacima i kvarovima postao deo tamošnje pop kulture. Jedan od viceva kaže da ako želite da udvostručite vrednost „juga”, dovoljno je samo da napunite rezervoar. Ipak, jedan od najvećih kolekcionara automobila na svetu, TV voditelj Džej Leno, nije tako oštar prema „jugu”. On problem vidi u previše niskoj prodajnoj ceni. – Napravili su najgluplju moguću grešku. Nisu uradili istraživanje tržišta. „Jugo” je sa 3.990 dolara bio najjeftiniji automobil na tržištu. Možda bi to bila prednost u Jugoslaviji ili Evropi, ali u Americi to ne važi. Dobili su kontra efekat. Niska cena je sugerisala da za te pare ne mogu da dobiju ništa kvalitetno. Tako razmišlja prosečan Amerikanac i tačka, obj

Život

17.12.2023 u 14:26

Bila je na istom letu sa Vesnom Vulović, njoj sreća nije bila naklonjena

Na ulazu u Zemunsko groblje, kod kapele, prolaznici mogu da vide spomenik Slobodanke Bobane Gavranović. Ona je bila stjuardesa JAT-a. Poginula je 26. januara 1972. godine. U katastrofi aviona DC-9. Ko nije upućen, tog dana je na nebu iznad Istočne Nemačke avion naše nacionalne aviokopmanije doživeo katastrofu i srušio se kod Srpske Kamenice u Čehoslovačkoj. Zvanično, avion na letu 367 iz Štokholma eksplodirao je na visini od 10.000 metara. Zvanična istraga je zaključila da je pripadnik ustaške emigracije ušao u avion u Štokholmu i uneo bombu u avion. Prilikom međusletanja u Kopenhagenu, terorista je izašao iz aviona. Bomba je eskplodirala u prtljažnom delu. Poginulo je 28 osoba – 23 putnika i pet članova posade. (Wikipedia/Saaanteg6867) Taj događaj je postao svetski poznat po stju

Tehnologija

15.12.2023 u 12:43

Veštačka inteligencija odlučuje o životu i smrti u Gazi

Izrael je od početka intervencije u Gazi gađao više od 20.000 ciljeva. Izraelske odbrambene snage saopštile su da im u izboru meta pomaže veštačka inteligencija, koja u realnom vremenu prepozna neprijatelje i njihovu infrastrukturu. Kako tvrde Izraelci, broj civilnih žrtava je višestruko umanjen zahvaljujući „gospelu”, kako se zove taj program. – Deluje kao da izraelske snage za cilj imaju da postignu što veće razaranje. Ako veštačka inteligencija daje rezultate, kako onda objašnjavaju ovoliku štetu, zapitala je Lusi Šuhman, antropolog Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji. Prema rečima stručnjaka, veštačka inteligencija ne može da upravlja izborom meta među kojima su i ljudi. Osim etičkog pitanja da li mašina može da odlučuje o životu čoveka, tu je i problem funkcionalno

Život

14.12.2023 u 14:33

Da li nas Amerika laže – koliko zaista vredi dolar

Fort Knoks u državi Kentaki je najslabija tačka Sjedinjenih Američkih Država. Na tom mestu Vašington čuva polovinu zlatnih rezervi. Preračunato u novac to iznosi oko 300 milijardi dolara. Bezbednost tog mesta garantuje ogromna vojna baza koja se prostire na površini od 400 kilometara kvadratnih. U njoj radi 4.000 vojnika i civila i služi za obuku tenkista američke vojske i marinskog korpusa. (Wikipedia/Cliff) Ipak, sa pojavom nuklearnog oružja sef u Fort Knoksu je postao legitimna meta koja se nalazi među ciljevima onih koji misle drugačije od Vašingtona. Drugim rečima, jedna nuklearna bomba mogla bi da polovinu američkih zlatnih rezervi istopi ili načini radioaktivnim za duži period – više hiljada godina. U tom slučaju dolar bi značajno izgubio na vrednosti. Bez zlata koje koliko