Autor: Zoran Milivojević

Život

09.04.2025 u 20:02

Kada roditelj ubije iz „dobročinstva”

Kada se u kratkom vremenskom periodu dogode tragedije koje uznemire javnost – kao što je to nedavni skok majke sa zgrade, nakon što je prethodno gurnula svoju kćerkicu u smrt, ili majke koja je pokušala samoubistvo nakon što je sina drogirala i stavila mu kesu na glavu – pojavljuju se raznorazna pitanja, tipa da li je to moglo biti sprečeno, da li je moglo ranije biti prepoznato, kakav je motiv (očigledno nervno rastrojene) majke da učini takvo delo. Inteligentna zajednica iz svakog ovakvog tragičnog događaja može nešto da nauči kako bi se sprečile buduće tragedije. Pretpostavka za to jeste da bolje razume ljudske emocije, uključujući emotivna stanja poremećenih ljudi. Nije dovoljno nekoga označiti kao „monstruma”. Isti postupci različitih ljudi mogu imati sasvim različite motivacije. To se

Život

23.04.2025 u 13:46

Časovi mentalnog zdravlja

Rezultati nedavnih istraživanja pokazuju da je mentalno zdravlje mladih u Srbiji ozbiljno ugroženo: skoro polovina školske populacije je zabrinuta i anksiozna, oko 28 odsto je potišteno i lako zaplače, 12 odsto smatra da su bezvredna ljudska bića, a oko sedam odsto razmišlja o samoubistvu. U Srbiji u proseku svakog dana troje ljudi izvrši samoubistvo, pa ovi veoma zabrinjavajući pokazatelji zahtevaju energičan odgovor društva. Evropske statistike pokazuju da je samoubistvo vodeći uzrok smrti mladih u zemljama sa srednjim i niskim prihodima, a drugi vodeći uzrok u zemljama sa visokim prihodima. Da bi se suprotstavili sličnoj tendenciji među mladima, u Velikoj Britaniji u osnovnim školama u nižim razredima uvode časove na kojima bi mladi učili kako da zaštite i unaprede svoje mentalno zdravlje.

Život

18.04.2025 u 20:11

Promena ličnosti ili promena ponašanja

Da li možemo naterati neku osobu da promeni svoje ponašanje? Odgovor na ovo pitanje je različit u zavisnosti od toga da li je ta osoba dete ili odrasla osoba. Odrasli ljudi se menjaju samo onda kada oni to sami žele. Odrasli su vrlo otporni na spoljašnje pritiske da promene ono ponašanje koje je njima u redu, a za koje drugi smatraju da ga treba promeniti. Sa decom je drukčije upravo zato što je jedan od glavnih zadataka svakog roditelja da utiče na dete da odustane od loših ponašanja i postane dobar čovek. Kada neko, odrasli ili dete, promeni svoje ponašanje, mi ne znamo da li je to osoba uradila da bi ostvarila neku korist, tako da je promena privremena, ili je promena ponašanja rezultat neke dublje, unutrašnje promene ličnosti što promenu čini trajnom. Novi maniri iz koristi U prvom slučaju

Život

16.03.2025 u 13:14

Psihološki diktatori

Postoji jedna vrsta „teških osoba” čija je glavna osobina da se trude da kontrolišu sve oko njih. Kada je njihova preterana kontrola usmerena na fizičko okruženje u kojem se nalaze, oni sami su žrtve te svoje osobine. Kada preterano kontrolišu druge ljude, tada su drugi ljudi ti koji imaju problem zbog toga što trpe preteranu kontrolu. Jedna od definicija kontrolišućih osoba jeste da su to ljudi koji sprovode svoju volju nad drugima, ne obazirući se na volju i osećanja tih ljudi. Oni se u svom privatnom i poslovnom okruženju ponašaju kao diktatori kojih se drugi plaše ili ih izbegavaju. Iako su ove osobe u žargonu poznate kao „kotrol frikovi” (engleski control freaks) ili kontrolišuće osobe, nije u pitanju neki određeni tip ličnosti, nego psihološki mehanizam i obrazac ponašanja s kojim se osoba

Život

09.04.2025 u 20:04

Modeli biranja partnera

Sudeći po narastajućem ljubavnom haosu unutar zapadne civilizacije, u nečemu ozbiljno grešimo. Jedna mogućnost je da naš dominantni model biranja partnera nije dobar. Zato ćemo sagledati i preispitati postojeće modele biranja i sparivanja. Kako naša lična uverenja ne bi uticala na naše zaključke o ovim modelima, najbolje je da se stavimo u ulogu antropologa koji posmatra neko pleme ili nekog vanzemaljca koji posmatra život na zemlji. U savremenoj zapadnoj civilizaciji ljudi biraju tako što se zaljubljuju. Scenario koji bi trebalo da se desi je: zaljubljivanje, uzvraćena zaljubljenost, zabavljanje, ozbiljna veza, brak, porodica, srećni do kraja života. Samo manji broj ljudi uspeva da realizuje ovaj scenario, većini to ne uspeva. Uprkos tome što ne daje dobre rezultate, ljudi se drže ovog scenarija jer misle da

Život

14.04.2025 u 13:23

Nasmešena depresija

Kada se spomene reč depresija ona većinu ljudi asocira na nekoga ko je veoma tužan, ko doživljava osećanja besmisla i očaja, ko je izgubio životnu energiju i volju za kretanjem. Ovakav opis važi za većinu depresivnih osoba, ali ne za sve. Postoje i one depresivne osobe koje svojim spoljašnjim izgledom ne samo da ne izgledaju depresivno već mogu da izgledaju sasvim zadovoljno i ispunjeno. U pitanju je jedna posebna vrsta depresivnosti kod onih osoba kod kojih postoji velika razlika između toga kako se oni osećaju iznutra, a kako se predstavljaju drugim ljudima. Dok se iznutra osećaju depresivno, oni to ne pokazuju drugima, nego svoju muku skrivaju iza svoje socijalne maske. Za ovaj tip depresivnosti se koristi zajednički naziv maskirana depresija. Što je nečija maska bolje izgrađena i što je osoba

Život

19.02.2025 u 14:17

Muževnost kao patologija

Kada primetite da je neka žena ženstvena da li to smatrate pozitivnom ili negativnom osobinom njene ličnosti? Da li tako gledate i na muževne muškarce? Iako se ženstvenost i muževnost u mnogim kulturama smatraju za pozitivne osobine ličnosti, američki psiholozi ne misle tako: muževnost su proglasili za patologiju. Reč je o „Vodiču za psihološku praksu u radu sa dečacima i muškarcima” koji je objavila Američka psihološka asocijacija koja okuplja skoro 120.000 psihologa. U svom pokušaju da zasnuju „rodno senzitivan pristup” psihološkim i emocionalnim problemima muškaraca, autori su se oslonili na nenaučnu rodnu ideologiju čiji je temelj razlikovanje pola od „roda”. Iz tog razloga ovaj „vodič” vrvi od ideoloških pojmova kao što su „muška privilegija”, „seksizam”, „patrijahat”, „napetost rodne

Prethodna Sledeća

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Početna / Zoran Milivojević

07.06.2026 u 18:45

Sudbina kraljice Natalije Obrenović

07.06.2026 u 10:31

Tradicija kao inspiracija

07.06.2026 u 10:30

Povratak gradskog bala

07.06.2026 u 10:30

Grčka je i dalje najtraženija