У режији добитнице Оскара Емералд Фенел, стиже филм „Оркански висови", смела и оригинална реинтерпретација једне од највећих љубавних прича свих времена. У главним улогама су Маргот Роби као Кети и Џејкоб Елорди као Хитклиф, чија се забрањена и свепрожимајућа страст развија од романтичне до разарајуће, у епској причи о љубави, пожуди и лудилу.
Емералд Фенел, сценаристкиња, редитељка и продуценткиња филма, истиче да је роман Емили Бронте на њу одувек деловао снажно и да је управо тај интензитет желела да пренесе на филмско платно:
„Одувек сам имала снажну, готово физичку реакцију на Орканске висове. То је дело које не покушава да објасни или оправда своје ликове, већ их приказује у њиховој сировој, често узнемирујућој сложености. Желела сам да направим филм који није илустрација романа, већ приближавање осећају који сам имала када сам га први пут прочитала – нечему страственом, субверзивном и емотивно опасном. То је прича која и после два века изазива реакције и управо у томе лежи њена снага.„
Говорећи о избору Маргот Роби за улогу Кети, Емералд Фенел наглашава да је кључ био у разумевању опасне харизме тог лика:
„Кети је лик који истовремено привлачи и разара. Она је харизматична, сурова, емоционално екстремна и свесна сопствене моћи. Маргот Роби савршено разуме ту њену лепоту, окрутност, интелигенцију и рањивост. У тренутку када је прочитала Кетине реплике, било је јасно зашто јој се све опрашта и зашто оставља пустош за собом. Маргот у себи носи ту врсту енергије: она је осећајна и непредвидива, и управо због тога је идеална Кети за савремену публику".
Маргот Роби истиче да су ово Оркански висови у верзији Емералд Фенел, те да публику очекује изузетно јак филм:
„Филм није фокусиран само на радњу, већ пре свега на унутрашњи свет ликова и на осећања која се преносе директно на публику. Емералд има јединствену способност да изазове невероватну реакцију код публике, а у овом филму то ради кроз романтичну и епску причу, испричану у великом визуелном и емотивном обиму. Мислим да се Орканским висовима изнова враћамо јер су ликови комплексни и захтевни. Њихови односи су истовремено огољени и дубоко компликовани, и управо та тензија нас тера да им се стално враћамо. мералд је успела да пренесе тај осећај опсесивне привлачности и емотивне неизвесности кроз цео филм, тако да вас прича увуче и не пушта до самог краја".
