ОД МИШИЋА ДО ЕНЕРГИЈЕ

Креатин: мода или суплемент који je заиста потребан

(Printscreen/Instagram)

Некада су га узимали углавном бодибилдери и професионални спортисти, а данас се о креатину говори готово као о новом „обавезном” додатку исхрани.

Прашкови са креатином стигли су из теретана у свакодневну употребу, па се све чешће поставља питање: да ли је реч о још једном фитнес тренду или заиста постоји добар разлог да га узимамо?

Креатин није нова супстанца нити је измишљен у лабораторији за потребе модерне фитнес индустрије. Наш организам га природно ствара, а у мањим количинама уносимо га и храном, пре свега месом и рибом. Највећи део креатина налази се у скелетним мишићима, док га има и у мозгу.

Оно што је последњих година ново јесте огромно интересовање за његову употребу и ван професионалног спорта.

Шта креатин заправо ради у организму?

Да бисмо разумели зашто је толико популаран, треба се вратити на основну биохемију. Наше ћелије користе АТП – аденозин-трифосфат, као непосредан извор енергије. Када мишић ради, АТП се веома брзо троши. Организам зато мора непрекидно да га обнавља.

Ту на сцену ступа креатин. У мишићима се део креатина налази у облику фосфокреатина, који служи као брза „резерва” за обнављање АТП-а. Када је потребна нагла и интензивна енергија, на пример приликом подизања тегова, спринта или кратког снажног напора, фосфокреатин помаже да се АТП брже обнови.

Поједностављено речено: креатин не ствара енергију ни из чега, већ помаже организму да брже обнови непосредно доступну енергију.

Због тога највише смисла има код активности које захтевају кратке, интензивне напоре.

Креатин сам по себи неће направити мишиће ако човек не тренира и нема одговарајућу исхрану. Али, у комбинацији са тренингом снаге, може да помогне да се постигне већа снага и већи напредак у мишићној маси.

Једна систематска анализа и метаанализа објављена након претраге 23 студије, показала је да су одрасли људи, млађи од 50 година, који су узимали креатин уз тренинг отпора, имали веће добитке у снази горњег и доњег дела тела него они који су тренирали уз плацебо.

Зато креатин није „магични прах за мишиће”. Његова улога је да помогне организму да квалитетније поднесе тренинг и да временом оствари боље резултате.

Добијање килограма

Једна ствар често изненади људе који почну да га користе: број на ваги може да порасте.

То не значи аутоматски да се повећала количина масти. Креатин повећава количину воде у мишићним ћелијама, па део почетног пораста телесне тежине може бити последица повећане количине воде у мишићима. Повећање телесне масе је уједно и најчешће пријављивани ефекат употребе креатина у научној литератури.

Зато креатин не треба посматрати као средство за мршављење, нити као нешто што нужно значи да ће се човек „угојити”.

Креатин није исто што и креатинин

Креатин је природно једињење које организам производи и складишти углавном у мишићима. Његова главна улога је да помогне у брзом обнављању АТП-а, односно енергије потребне за мишићни рад. Управо је то супстанца коју садрже суплементи креатина.

Креатинин је, с друге стране, отпадни продукт који настаје природним распадањем креатина и креатин-фосфата у мишићима. Крвљу стиже до бубрега, који га углавном излучују мокраћом.

Зато је у медицини ниво креатинина у крви један од показатеља који се користе за процену функције бубрега.

Узимање креатина може да повећа концентрацију креатинина у крви, јер се повећава количина креатина из које он настаје. То не мора аутоматски да значи да су бубрези оштећени, зато код особа које користе креатин процена бубрежне функције не би требало да се заснива само на једном резултату креатинина.

Иначе, и креатин и креатинин потичу од грчке речи κρέας (kreas), што значи месо.

Креатин је први пут изолован из месног екстракта, па је и назив логичан.

Креатин у мозгу

Истраживања више не гледају на креатин искључиво кроз спорт. Проучава се и његов потенцијал у контексту старења, опоравка, очувања мишићне масе и когнитивних функција.

Посебна пажња посвећена је старијим особама, код којих природни губитак мишићне масе и снаге може значајно да утиче на покретљивост и свакодневни живот. Новије метаанализе испитивале су управо комбинацију креатина и тренинга код старијих одраслих.

Занимљиво је и то што се креатин не налази само у мишићима. Мозак, такође, користи креатински систем за производњу енергије, па се испитује да ли додатни креатин може имати утицаја на памћење, ментални замор и друге когнитивне функције. За разлику од ефеката на снагу и спортске перформансе, међутим, докази за когнитивне користи још нису толико чврсти и не треба их представљати као доказану терапију.

Да ли треба узимати креатин?

Одговор зависи од разлога због којег се узима. Ако неко редовно тренира снагу или се бави спортом у којем су важни кратки и интензивни напори, креатин-монхидрат има веома добру научну подршку. Међународно друштво за спортску исхрану управо креатин-монхидрат издваја као један од најиспитиванијих и најефикаснијих ергогених суплемената за повећање способности при интензивном напору и немасне телесне масе током тренинга.

Али, ако неко уопште не вежба, једе разноврсно и очекује да ће само узимање креатина променити изглед тела, разлог за његово узимање је много слабији.

Другим речима, креатин није обавезан суплемент за свакога.

Код здравих одраслих особа, креатин се у препорученим количинама генерално сматра добро испитаним и безбедним. Међутим, особе које имају болест бубрега, друге хроничне здравствене проблеме или користе терапију не би требало саме да уводе суплемент без консултације са лекаром.

И још једна важна ствар: креатин није стероид, није хормон и није допинг. Он је природно једињење које организам већ производи.

Није потребан свакоме, али за одређене људе има веома добар научни разлог за употребу.

Креатин не може да замени добар сан, квалитетну исхрану, протеине и, пре свега, редован тренинг.

Креатин у храни

Највише природног креатина има у месу и риби, јер се креатин складишти, пре свега, у мишићном ткиву животиња.

Приближна количина креатина на 100 г намирница:

Харинга – око 0,65–1,0 г

Свињетина – око 0,25–0,5 г

Говедина – око 0,4–0,5 г

Лосос – око 0,45 г

Туна – око 0,4 г

Пилећа прса – око 0,4 г

Бакалар – око 0,3 г

Количина варира зависно од врсте животиње, дела меса и начина припреме. Кување и друга термичка обрада могу смањити количину креатина, јер се део претвара у креатинин.

Занимљиво је да биљне намирнице практично не садрже креатин, па вегетаријанци и вегани, у просеку, уносе знатно мање креатина храном.