Шта је данас луксуз: Оно што су некада били стан, аутомобил и викендица, сада су време, мир и слобода
Од великих кућа и аутомобила са возачем до живота без дугова, слободног викенда и телефона који не звони, појам луксуза се променио више него што можемо да замислимо.
Шта је данас луксуз? Одговор на ово питање вероватно би се драстично разликовао у зависности од тога коме га поставите. За некога ко је одрастао средином прошлог века, луксуз би представљала велика породична кућа, викендица на мору, добар аутомобил или могућност да се у пензији живи без финансијских брига.
За некога ко данас има двадесетак или тридесетак година, луксуз може да буде нешто много мање видљиво: сопствени стан, слободан дан без пословних порука, путовање са пријатељима или могућност да искључи телефон и никоме не буде доступан.
И управо ту се види једна од највећих промена у схватању богатства. Луксуз се више не мери само оним што човек поседује, већ и оним што може себи да приушти у времену када су становање, путовања, здравствена брига и свакодневни живот све скупљи.
Некада је било важно показати да човек има више од других. Данас се све чешће цени могућност да човек има мање обавеза од других.
Према анализи коју је објавио портал YourTango, четири генерације, бејби-бумери, генерација Икс, миленијалци и генерација Зед, имају изненађујуће различите представе о томе шта представља добар и успешан живот.
Некад нормалан живот, данас луксуз
Бејби-бумери, рођени између 1946. и 1964. године, стасавали су у времену у којем су рад, штедња и стицање материјалне сигурности били повезани са представом о успеху.
За многе је идеал био прилично јасан: стабилан посао, породица, сопствена кућа, добар аутомобил, можда викендица и довољно уштеђевине за годишњи одмор и мирну старост.
Велика кућа је била доказ да је човек нешто постигао.
Слично је било и са аутомобилом. Добар аутомобил није служио само за превоз. Он је говорио нешто о власнику, његовом послу, статусу и месту у друштву.
За генерацију Икс, рођену између 1965. и 1980, слика се постепено мењала. Посао је и даље био важан, али се све више појављивала идеја равнотеже између пословног и приватног живота. Време проведено са породицом добијало је све већу вредност.
Код миленијалаца, рођених од 1981. до 1996, та промена је још израженија. Њима класична слика успеха: кућа, породица, велики трошкови и дугорочни кредит, није увек достижна, па су се променили и њихови приоритети.
За генерацију Зед, рођену од 1997. до 2012, луксуз може да буде чак и могућност да се човек потпуно осамостали.
Сопствени стан, плаћање сопствених рачуна и живот без родитељске помоћи за многе младе су постали велики финансијски подухват.
И тако се долази до парадокса савременог времена: оно што је некада било основа нормалног живота, за део млађих генерација постало је луксуз.
Луксуз и када телефон не звони
Променио се и однос према одмору и бризи о себи.
За старије генерације, тренутак када после напорног радног дана могу удобно да се обуку, седну и одморе се, представљао је драгоцен предах. Генерација Икс је постепено почела да посматра одмор као потребу, а не као награду после обављеног посла.
Миленијалци су у међувремену прихватили читаву индустрију неге, козметике и велнеса. Нега лица, козметички производи, фитнес, теретане, различити облици релаксације и естетски уређене рутине, постали су део савремене представе о квалитетном животу.
А онда је стигла генерација која је одрасла са телефоном у руци. За генерацију Зед један од највећих луксуза може да буде управо недоступност.
Телефон који је искључен. Неколико сати без друштвених мрежа. Викенд током којег нико не очекује имејл одговор. Шетња без фотографисања. Разговор у којем нико не проверава обавештења на екрану.
У свету сталне повезаности, приватност и тишина добијају вредност коју је тешко измерити новцем.
Богатство није само питање новца
Промена односа према луксузу посебно је видљива када је реч о пензији. За оне који су до сада већ завршили радни век, један од важних животних циљева био је да се током каријере заради довољно за сигурне пензионерске године.
Генерација Икс на пензију гледа опрезније. Финансијска стабилност сама по себи постаје луксуз, јер нико не може са сигурношћу да зна какви ће бити трошкови живота и економске прилике за двадесет или тридесет година.
Миленијалци желе још већу флексибилност. Њихова представа о добром животу је да имају довољно слободе да сами одлучују где, када и колико ће радити.
А генерацији Зед традиционални модел „девет до пет” већ делује много мање привлачно. Фриленс, рад на даљину, дигиталне професије и сопствени, углавном онлајн бизниси, постали су део нове представе о слободи.
Луксуз, дакле, више није само могућност да човек не мора да ради. Сада је то могућност да може да бира како и колико ће радити.
Најскупља ствар је време
Постоји још једна промена која се тешко види на фотографијама богатих људи: време је постало један од највреднијих облика луксуза.
Скупи аутомобил, велика кућа, добар сат или путовање око света могу да се купе. Не може да се купи слободно поподне ако је човек годинама преоптерећен послом. Не може да се купи пропуштено време проведено са децом која брзо расту. Не може да се купи мир након живота проведеног у сталној журби и стресу.
Зато се савремена представа о луксузу све више удаљава од ствари, а приближава искуствима, пише Гардијан.
Путовање са породицом. Неколико дана без посла. Дуг ручак са пријатељима. Викенд у природи. Здравље. Добар сан. Слободно јутро. Могућност да човек не мора сваког месеца да размишља како ће платити рачуне.
Све то може да буде вредније од предмета који носи ознаку престижног бренда.
Ново лице психологије становања
Можда се највећа промена види у односу према некретнинама.
За бејби-бумере и генерацију Икс сопствени дом представљао је један од темеља сигурности. Куповина стана или куће била је животно достигнуће. Инвестиција за будућност и нешто што се оставља деци.
За млађе генерације, међутим, тржиште некретнина изгледа потпуно другачије. Високе цене станова, скупи кредити и трошкови живота учинили су куповину некретнине много тежом.
Према подацима Redfin-а, сопствену некретнину поседује знатно мањи део припадника генерације Зед него бејби-бумера. Због тога се мења и психологија становања.
За некога ко је одрастао са идејом да је „свој кров над главом” најважнији доказ стабилности, изнајмљивање може да делује као привремено решење. За млађе, међутим, мобилност понекад има већу вредност од власништва.
Они желе да новац улажу у путовања, образовање, искуства или сопствени посао, уместо да деценијама отплаћују стамбени кредит. У европским земљама више од 60 одсто младих до 35 година, нема свој стан или кућу.
Лепота као луксуз
Промена схватања луксуза повезана је и са још једним занимљивим феноменом - променом односа према лепоти.
Некада су чак и обичне ствари биле прављене тако да буду лепе, са пуно детаља за које је требало издвојити време док не буду готове.
Зграде су имале декоративне фасаде, велика степеништа, рељефе, орнаменте и ручно израђене детаље. Фонтане су биле уметничка дела, уличне лампе део идентитета града, одећа је прављена од природних материјала, а намештај је често купован да траје деценијама.
Чак су и предмети које су људи користили сваког дана имали посебан карактер.
Данас је приоритет често другачији: функционалност, брзина производње, цена, лако одржавање и ефикасност.
Минимализам је постао један од доминантних језика савремене архитектуре и дизајна. Чисте линије, неутралне боје, једноставни облици без непотребних украса и детаља требало би да донесу мир и ред.
Технологија је донела одрживије материјале и енергетски ефикасније “паметне” зграде.
Оно што је некада било део свакодневице, компликован дизајн, занатски детаљи, ручни рад и украси, данас су често резервисани само за скупе, ексклузивне производе.
Некада је лепота била део свакодневног живота, а данас је често - луксуз.
Невидљиво богатство
И мушка представа о статусу последњих година се мења.
Деценијама су скупи сатови, аутомобили, дизајнерска одећа и други видљиви симболи богатства били начин да се покаже успех.
Све више мушкараца, нарочито у тридесетим и четрдесетим годинама, међутим, окреће се такозваном „невидљивом богатству”.
Како пише Gentleman's Post, фокус се са показивања статуса помера ка финансијској сигурности, удобности, слободи и независности. То значи отплаћен кредит, новац уложен у инвестиције, квалитетно здравствено осигурање, добар душек, квалитетну храну, путовања или могућност да се без страха узме неколико недеља одмора.
Чак и одећа шаље другачију поруку. Добро скројена кошуља без огромног логотипа оставља снажнији утисак него комад одеће прекривен ознакама бренда. Аутомобил који је отплаћен и добро одржаван може да буде вреднији свом власнику од новог модела који је купљен да би оставио утисак.
Све више људи схвата да „изгледати богато” и заиста „бити богат” нису иста ствар.
Највећи луксуз је, можда, не морати никоме ништа да доказујемо. Друштвене мреже су годинама стварале слику живота у којем успех мора да буде видљив.
Путовања, ресторани, аутомобили, сатови, гардероба, луксузни хотели, све је могло да постане доказ да човек живи добро.
Сада се јавља супротан тренд. Што је више живота постало јавно, то је приватност постала вреднија.
У свету у којем људи фотографишу готово све, од хране до тестова за трудноћу, неко ко не мора свима да показује где је био, шта је купио, како живи и колико је потрошио, можда има један посебан облик слободе.
Зато се „невидљиви луксуз“ све чешће повезује са слободом и могућношћу да човек живи онако како жели.
Некада је луксуз значио имати више од других. Данас све чешће значи морати мање.