Шницла из штампача већ је стигла у америчке продавнице
Граница између „хране” и „технологије” већ је почела да нестаје. Месо штампано 3Д технологијом у појавило се на америчким полицама.
Израелска компанија Steakholder Foods званично је покренула продају своје 3Д штампане хране у америчким продавницама под брендом Perfecta. У понуди су шницле, филе мињон, пилећа прса, бургери, као и производи налик лососу и белој риби.
Оно што ову причу чини посебно занимљивом јесте чињеница да више није реч само о експерименту у лабораторији. Steakholder Foods је 3. септембра 2026. објавио да је Perfecta први пут комерцијално доступна у малопродаји, уз дистрибуцију компаније KeHE. Први талас обухвата североисток САД, а предвиђено је даље ширење,како се буду развијали производња и дистрибутивна мрежа.
Идеја је једноставна, али до сада готово незамислива: уместо да се биљна маса само обликује у пљескавицу или комад налик месу, 3Д штампач је гради слој по слој, прецизно распоређујући различите смеше, како би се добила структура која подсећа на прави комад меса.
Штампање меса
Perfecta је замишљена тако да биљни производ што верније дочара искуство конзумирања класичне шницле.
Уместо једноличне масе, технологија омогућава да се добије сложенија структура са влакнима и распоредом материјала који подсећа на структуру меса.
Текстура и изглед били међу највећим изазовима у развоју биљних замена за целе комаде меса.
Steakholder Foods наводи да њена технологија користи прецизно наношење слојева како би се створила текстура слична влакнима природног меса. На тај начин могу да се производе различити облици, од шницле и филе мињона, до пилећих прса и рибљих производа.
Прва Perfecta линија у америчким продавницама обухвата биљни прошарани стек Plant-Based Marbled Steak, биљни филе мињон Plant-Based Filet Mignon, биљно пилеће бело месо Plant-Based Chicken Breast, биљне пљескавице од лососа Plant-Based Salmon Patties и биљне пљескавице од беле рибе Plant-Based White Fish Patties. Компанија њихову текстуру описује као “нежну и влакнасту, са карактеристикама налик на прошараност мишића масним ткивом, које доприносе сочности и укусу”.
Од биљних састојака до „меса”
Цела идеја 3Д штампања хране заснива се на томе да се састојци више не посматрају само као смеша коју треба обликовати, већ као материјал од којег се може градити структура.
Компанија развија сопствену технологију за њихово прецизно наношење. Различите биљне смеше могу да се користе за различите врсте производа, од говеђих одреска и бургера до рибе. У каталогу компаније већ постоје премикси (сировине за припрему) за бифтек, ћуфте, говеђи бургер, млевено месо, филе и више врста рибљих производа.
Тако 3Д штампач постаје својеврсна „фабрика за кување” која не прави само одређени облик хране, већ може да контролише како ће различити састојци бити распоређени унутар њега.
То је посебно важно код целих комада меса.
Пљескавица може да се направи од мешавине која је мање или више компактна. Али шницла има влакна, различите нивое чврстине, масне делове и специфичну структуру. Та сложеност је један од разлога због којег су 3Д штампа и прецизно наношење слојева постали занимљиви за прехрамбену индустрију.
Зашто се уопште штампа месо?
Производња меса захтева велике количине земљишта, воде и хране за животиње, а прехрамбена индустрија истовремено тражи начине да одговори на растућу светску потражњу за протеинима.
Компаније које развијају биљне и култивисане производе зато у 3Д штампању виде могућност да се направи храна која ће бити сличнија традиционалном месу, али уз другачији производни процес.
Месо из лабораторије од правих ћелија
Израелска компанија Aleph Farms је још 2021. године представила први култивисани “риб-ај” бифтек (розбратну) направљен уз помоћ 3Д биоштампања.
У овом случају технологија је користила стварне говеђе ћелије, мишићне и масне, које су се штампале у одређеној структури, а затим се инкубирале како би расле и диференцирале се у ткиво.
То је отворило могућност да се месо у будућности производи у различитим облицима и дебљинама, са контролисаним односом мишића и масти.
Компанија је свој први 3Д биоштампани риб-ај описала као “доказ да је могуће створити сложенији комад култивисаног меса, са структурама које подсећају на оне код традиционалног бифтека”.
Персонализована храна
У Токију је својевремено представљен пројекат Sushi Singularity, заснован на концепту да храна може да се креира на основу података о особи. Замишљено је да се анализирају различити биолошки подаци, а затим направи оброк чији би састав био прилагођен потребама конкретног појединца.
Уместо да сви добију исти суши, у будућности би сваки гост могао да добије свој „персонализовани рецепт”, а машина би га затим направила.
То је визија у којој се кухиња спаја са биотехнологијом, дигиталним подацима и 3Д штампањем.