Џејмс Веб телескоп открио „скелет универзума”
Једно од најдубљих посматрања свемира икада открило је древну структуру која показује како је настао космос какав данас познајемо. НАСА је објавила да је телескоп Џејмс Веб открио и снимио огромну нит галаксија дугу око 3 милиона светлосних година са 10 галаксија. Научници сматрају да је то остатак „скелета” универзума из времена када је свемир био стар мање од милијарду година - око 830 милиона година након Великог праска.
Астрономи су помоћу моћног инфрацрвеног погледа свемирског телескопа открили масивну космичку структуру у којој се налази готово 20 галаксија повезаних дуж огромне невидљиве нити. Ово откриће пружа јединствен поглед у најраније епохе свемира, када су се тек формирали први велики „градови звезда”, пише NASA Science.
Ова древна структура део је такозване космичке мреже, огромне свемирске „паучине” коју чине нити тамне материје и гаса, а које повезују галаксије широм универзума. Научници користе израз „космичка мрежа” (cosmic web) за огромну структуру филамената тамне материје, гаса и галаксија која обликује распоред материје у свемиру. Иако је тамна материја невидљива, јер не емитује светлост, њена гравитација делује као нека врста космичке архитектуре која усмерава кретање материје и одређује где ће настати нове галаксије.
Основе настанка космоса
Замислите универзум као гигантску мрежу у којој галаксије нису насумично разбацане по простору, већ се групишу дуж огромних космичких путева, док између њих постоје огромне празнине. Те невидљиве везе представљају „скелет” по коме се свемир развијао милијардама година.
Посебно је фасцинантно што је ова структура постојала у периоду када је свемир био још веома млад, стар мање од милијарду година, што је само мали део његове садашње старости од око 13,8 милијарди година. То значи да астрономи сада могу директно да проучавају како су изгледали први темељи данашњег космоса.
Како преносе астрономи, оваква открића помажу научницима да боље разумеју како су се прве галаксије удруживале, како је тамна материја обликовала њихов развој и на који начин је из првобитно готово равномерног свемира настала сложена структура коју данас видимо.
