Шта је нама Ујка Сем
Књига „Америка у 50 појмова” је листа препознатљивости САД од историје, популарне културе, прогресивних идеја, слетања на Месец, преко филма, националних паркова, НБА и џеза, до атомске бомбе, ропства и прогона староседелаца, као и српско-америчких односа
Пре 250 година, 4. јула 1776. године, представници 13 побуњених британских колонија су учинили један од најдалекосежнијих чинова велеиздаје, која је тада била кажњива мучењем и смрћу. Ставивши своје главе у торбу, они су потписима стали иза текста Томаса Џеферсона и његових помоћника – текста који набраја неправде које је британска круна нанела својим трансатлантским колонијама, али и текста који развија либералну политичку филозофију чији ће ехо уздрмати цео свет. Потписима делегата на Другом континенталном конгресу, у Филаделфији, ратификована је Декларација независности Сједињених Америчких Држава.
Овим речима почиње књига „Америка у 50 појмова”, коју је поводом 250 година од настанка Сједињених Америчких Држава (САД) објавио Центар за америчке студије Филозофског факултета у Београду. Уреднице су професорке Филозофског факултета у Београду историчарка др Радина Вучетић и историчарка уметности др Симона Чупић. Ауторски тим чине докторанди Катарина Беширевић, Ана Филиповић, Сања Лукић, Љубица Вујовић и Вукашин Зорић.
Уз обиље фотографија књига је конципирана као појмовник који читаоца води кроз особености америчког друштва, кроз његову историју, културу, достигнућа, напредне идеје, грешке и контроверзе. Појмовник почиње Декларацијом независности, обухвата причу о америчкој застави, Белој кући, Капитолу, председницима, острву Елис, легенди о Ујка Сему, Кипу слободе, каубојима, Индијанцима, 11. септембру, Северу и Југу, расној сегрегацији, Емпајер стејт билдингу, „кока-коли”, „Дизнију”, поп-арту, џезу, фармеркама, Мекдоналдсу… У овој књизи читалац сазнаје како је Америка током протеклих 250 година мењала себе и свет, када је започет континуитет српско-америчких односа и колико је тај утицај остао видљив у спорту, музици, филму, уметности, научним постигнућима и друштвеној еманципацији.
– Избор појмова није био једноставан како може да се чини. Ако нпр. поставимо питање који је најважнији појам везан за овај јубилеј, нема сумње да је то Декларација независности. Али да ли је то појам на који би ико од нас прво помислио када се каже Америка? Наш ауторски тим покушао је да уважи генерацијске, политичке, културне и бројне друге разлике које мењају спискове изабраних појмова и да састави листу која укључује оно што су америчке особености – од специфичности њене историје до препознатљивости популарне културе, од прогресивних идеја, универзитета, слетања на Месец, преко филма, националних паркова, НБА и џеза, до атомске бомбе, ропства и прогона староседелаца. Овај избор свакако не сматрамо коначним, већ пре подстицајним за допуну и даља промишљања. Симболи су жив и увек незавршен посао, каже др Симона Чупић.
Везе са Србијом
Посебну вредност и специфичност ове књиге представља чињеница да је готово уз сваки појам по којем су САД препознатљиве илустрован однос и веза са нашом средином. Тако, на пример, када се објашњава настанак и дизајн америчке заставе, аутори подсећају да је заједништво и савезништво у српско-америчким односима посебно истакнуто током Првог светског рата, 28. јула 1918. године, када се на Белој кући, поред америчке, завијорила и српска застава. Тај датум проглашен је Даном Србије, чиме је обележена четврта годишњица напада Аустроугарске на Србију. Част да се поред америчке вијори српска застава указана је још само Француској.
Први амерички председник који је ступио на дужност 30. априла 1789. био је Џорџ Вашингтон. До 2026. године, САД су имале укупно 45 председника (у 47 председничких мандата); сви су били мушкарци, један је био Афроамериканац (Обама), петорица су била „очеви оснивачи” (Вашингтон, Адамс, Џеферсон, Медисон и Монро), четворица добитници Нобелове награде за мир (Теодор Рузвелт, Вилсон, Картер и Обама), четворица су убијена (Линколн, Гарфилд, Макинли и Кенеди), један је поднео оставку (Никсон), а само једног су електори једногласно изабрали (Вашингтон).
Током 20. века, три америчка председника посетила су Југославију. Ричард Никсон (1970) и Џералд Форд (1975) били су званични гости председника Јосипа Броза Тита, а Џими Картер је дошао у Београд непосредно након Титове смрти (1980).
Један од најпрепознатљивијих симбола америчке миграционе историје јесте острво Елис отворено 1892. године као главна савезна имиграциона станица, више од шест деценија служило је као прва улазна тачка за милионе људи који су у САД пристизали морским путем. Међу њима су биле и бројне личности које ће касније обележити културну и интелектуалну историју 20. века. Лили Шокван, млада Францускиња је, дошавши у Њујорк 1911. године, постала славна холивудска глумица Клодет Колбер, а Енглеза Арчибалда Алека Лича познајемо као Керија Гранта. На уласку у њујоршку луку 1886. године подигнут је и Кип слободе висок 93 метра, а током 20. века ова статуа постала је препознатљив симбол у уметности и популарној култури.
У филмској индустрији његова силуета симболизовала је и остварење америчког сна и наду у нови почетак, као у филму „Титаник” (1997), али и крах цивилизацијског пројекта, што упечатљиво илуструју завршна сцена филма „Планета мајмуна” (1968) и призори разарања у „Дану независности” (1996). У уметности, од Ендија Ворхола до Роберта Раушенберга, Кип слободе био је средство рефлексије о потрошачком друштву и медијској култури.
Легенда о Ујка Сему враћа нас у период Англоамеричког рата (1812–1814) када је Семјуел Вилсон, месар из државе Њујорк, снабдевао америчку војску говедином, која је транспортована у буради са иницијалима „У.С.” (за United States). Локална војничка шала да иницијали у ствари означавају Uncle Sam („Ујка Сема”).
Ујка Сем се у Југославији појавио након Првог светског рата, а његов лик користила је обућарска фирма „Пеко” како би муштерије убедила у квалитет „по американском систему”. С временом је препознатљива фигура одевена у боје америчке заставе све чешће добијала негативну конотацију, постајући симбол америчког империјализма.
Управо на трагу те традиције настаје и песма „Ујка Сем” (1985) југословенске групе „Забрањено пушење”. У њиховој верзији, Ујка Сем више није симбол слободе, већ агент финансијског притиска и културног империјализма.
Књига обрађује и један од највећих и најзначајнијих митова америчке историје и културе – Дивљи запад. Асоцијације у вези са митологијом Дивљег запада свакако призивају вестерне, каубоје и Индијанце, а аутори нас упућују на историју, легенде и заблуде у нашим сазнањима. Филмски кадар каубоја и брзог потезања пиштоља на прашњавој улици, јахање кроз прерију у залазак сунца не одговарају историјским призорима тог посла.
Препознатљива одећа и стил такође су део мита, објашњавају аутори појмовника. Типичан каубојски шешир широког обода и чизме „каубојке” нису били део уобичајене опреме, као ни прслук с ресама, карирана кошуља, бандана и широки кожни каиш с масивном металном шналом. Таква гардероба често је била прескупа, а уз то недовољно практична и издржљива као радно одело.
Такође, иконична представа Индијанаца на коњу, с перјаницом на глави, наоружаног луком и стрелом, лица и тела исцртаних „ратничким бојама”, и Индијанке испред типија, у кожној хаљини с перлицама, дугих црних коса, у нетакнутом пејзажу – углавном је поједностављена, обликована стереотипима и политички корисним конструктима. Књига говори и о Стази суза и трагичној историји староседелаца.
За Америку се везују и године ропства, граница између Севера и Југа, односно граница између савезних држава у којима је ропство укинуто и оних у којима је било на снази.
Срби у мисији „Аполо 11”
Колико људи који сада читају овај текст на себи носи фармерке?
То је део одеће који је више од свих познатих предмета у вези са животним стилом и системом вредности САД.
Прича о фармеркама почиње половином 19. века, доласком баварског трговца Левија Штрауса у Сан Франциско у јеку калифорнијске златне грознице. Охрабрен породичним трговачким искуством, Штраус из Њујорка стиже на западну обалу у намери да мале продавнице мешовите робе снабдева разноликом понудом, па и текстилом. Двадесетак година касније, кројач летонско-јеврејског порекла Џејкоб Дејвис смишља како да радничке панталоне ојача металним нитнама на местима где се највише цепају – на угловима џепова. Пошто није имао 68 долара да самостално финансира тај патент, 1872. године обратио се Штраусу, свом пословном партнеру и добављачу тканина. Тако су 20. маја 1873. Леви Штраус и Џејкоб Дејвис у Америчкој канцеларији за патенте и жигове под бројем УС139.121 регистровали „Унапређење учвршћивања отвора за џепове”, чиме заправо почиње ера модерних фармерки.
У америчком појмовнику аутори свакако обрађују бројна технолошка достигнућа ове земље, међу којима је у 20. веку било пре свега слетање на Месец. Спуштање лунарног модула „Орао” на површину Месеца 1969. праћено је симболичком поруком „Орао је слетео”, а мисија је позната као „Аполо 11”. Куриозитет је да је у мисији „Аполо 11” учествовало седам инжењера српског порекла: Дејвид Вујић, Славољуб Вујић, Милојко Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав Шурбатовић.
Када је реч савременој компјутерској технологији међу првим асоцијацијама издвајају се Apple и IBM, Windows, Google, Facebook и паметни телефони. Сви ти дигитални алати развијени су у Америци.
Прича о Америци наравно не би била потпуна када се не би говорило о највећој фабрици снова – Холивуду, коме није одолела ни једна од најпознатијих српских сликарки Милена Павловић Барили. Она је на једном од својих портрета овековечила Рудолфа Валентина.
Данас, када се чини да сви све знамо о Америци, ова књига то демантује. Она је намењена и „почетницима” и онима који мисле да све знају о Америци. И онима који никада нису крочили на тло овог континента, до оних који су одлазили или имају стални боравак.
– Наша замисао је била да то „знање” ипак ојачамо чињеницама, док истовремено сугеришемо да се разговора, дебатује и промишља улога САД у глобалним процесима, како оним популарним и лако прихватљивим, тако и оним често критикованим. Дакле, ако носите фармерке или „ајфон”, пијете „кока-колу”, гледате Јокића и Денвер нагетсе или имате непоколебљив став о америчкој спољној политици – ово је књига за све вас – поручује др Симона Чупић.
