Највеће гробље китова на Земљи крије тајну стару 5,3 милиона година
На дну Индијског океана, на месту где влада вечити мрак и притисак који би смрскало људско тело за неколико секунди, научници су пронашли једно од најневероватнијих фосилних налазишта на планети: огромно гробље китова старо више од пет милиона година. Ово је како кажу “царство фосила” древних животиња и својеврсни подводни архив Земљине историје, који открива како су изгледали океани у давној прошлости, пише Nature Asia.
Дубоко испод површине мора, у зони Diamantina у југоисточном делу Индијског океана, истраживачи су пронашли стотине остатака китова, укључујући и фосиле старе око 5,3 милиона година. Налазиште се простире дуж чак 1.200 километара морског дна, на дубинама између приближно 4.200 и 7.000 метара, на подручју које је до сада било готово потпуно непознато науци.
Током 32 зарона специјалном дубокоморском подморницом, истраживачи су документовали 485 локација са остацима китова. Међу њима су били и фосилизовани скелети, али и савремени остаци китова који су након угинућа потонули на дно и постали центри читавих малих екосистема, пише часопис Nature.
Подводна оаза живота
Када велики кит угине, његово тело не остаје на површини мора. После неког времена тоне хиљадама метара ка дну океана. Научници овај феномен називају „пад кита”. Иако на први поглед изгледа као крај живота, за многе дубокоморске организме то је почетак новог циклуса.
Један велики кит може деценијама да буде извор хране за читаву заједницу организама. Прво долазе животиње које се хране меким ткивима, затим организми који разграђују кости, а касније бактерије и шкољке које користе хемијске процесе за стварање енергије.
На новооткривеном локалитету научници су пронашли заједнице морских звезда, црва који буше кости, шкољки које користе хемијску енергију и других дубокоморских створења. Неке од тих врста можда су потпуно нове за науку.
Како су остаци сачувани током милиона година
Једна од највећих мистерија била је како су кости китова успеле да преживе толико дуго у екстремним условима дубоког мора.
На дубинама од неколико километара температура је близу тачке мржњења, нема сунчеве светлости, а притисак је огроман. Ипак, одређени услови у Diamantina зони омогућили су изузетно очување фосила. Минерални процеси на дну океана помогли су да се кости заштите и сачувају као временске капсуле из прошлости.
Научници сматрају да ово налазиште може да помогне да се боље разуме еволуција китова и промена морских екосистема кроз милионе година.
Најдубљи архив фосила китова на свету
Међу пронађеним остацима био је и део лобање изумрлог кљунаша, врсте кита из групе дубокоморских ронилаца. Истраживачи су идентификовали нову врсту и назвали је Pterocetus diamantinae, према месту проналаска. Откриће ове врсте пружа нови увид у живот китова који су некада насељавали океане и показује колико мало знамо о животу у највећим дубинама Земље.
Иако људи детаљно истражују површину копна, највећи део дубоког мора и даље остаје мистерија. Научници процењују да је огроман број дубокоморских врста још увек непознат.
Пре овог открића, већина познатих налазишта „падова китова” налазила се на знатно мањим дубинама. Ново налазиште показује да је океанско дно огромна архива која чува трагове прошлих епоха.
Истраживачи верују да би у будућим експедицијама могло да буде пронађено још фосила, али и нових организама који су се прилагодили једном од најнегостољубивијих окружења на Земљи.
