Шума као природна апотека: Боравак међу дрвећем јача имунитет и смањује стрес
Научници већ деценијама упозоравају да природа није само место за одмор, већ и моћан савезник нашег здравља. Међу њима је и јапански имунолог кинеског порекла др Ћинг Ли, који је више од двадесет година посветио проучавању феномена познатог као, „шумско купање” (shinrin-yoku).
Његова истраживања показала су да обична шетња кроз шуму може да изазове мерљиве промене у организму, од пада хормона стреса до јачања имунолошког система.
Резултати истраживања др Ћинг Лија објављени су у више међународних научних часописа. Међу најцитиранијим радовима налазе се студије под PubMed ознакама, које описују утицај шумског окружења на имунитет, ниво хормона стреса и опште физиолошке функције организма.
Иако боравак у природи не може да замени медицинско лечење, научни докази све више указују да редовне шетње кроз шуму могу бити једноставан, бесплатан и ефикасан начин да се смањи свакодневни стрес, побољша расположење и подржи природна одбрана организма.
Тајна је у супстанцама које дрвеће испушта
Термин шинрин-јоку настао је у Јапану осамдесетих година прошлог века и дословно значи „упијање атмосфере шуме свим чулима”. За разлику од планинарења или интензивне физичке активности, циљ није вежбање, већ полагана шетња, дубоко дисање и свесно борављење у природи.
Др Ли је желео да утврди да ли иза овог осећаја опуштености постоји стварно биолошко објашњење. Зато је спровео низ клиничких истраживања која су трајала више од две деценије.
У средишту његових истраживања налазе се фитонциди, природна испарљива једињења и етерична уља која дрвеће, посебно четинари попут бора и кедра, ослобађа како би се заштитило од бактерија, гљивица, инсеката и других штеточина.
Ове мирисне супстанце дају шуми њен препознатљив свеж мирис, али, према резултатима истраживања, имају и изузетно снажно дејство на људски организам.
Док шетамо шумом и удишемо ваздух богат фитонцидима, ове супстанце доспевају у плућа, а затим преко крвотока утичу на бројне физиолошке процесе у телу.
Пад хормона стреса
Једно од најважнијих открића било је да боравак у шуми значајно смањује ниво хормона повезаних са стресом.
Учесници истраживања имали су ниже концентрације кортизола, адреналина и норадреналина. Истовремено су примећени нижи крвни притисак, спорији пулс и већа активност парасимпатичког нервног система, који је одговоран за опуштање и регенерацију организма.
Другим речима, тело након боравка у шуми прелази из режима „бори се или бежи” у стање одмора и обнављања.
Шума јача имунитет
Можда најзанимљивији део истраживања односи се на природне ћелије убице, познате као ћелије убице (NK - Natural Killer cells).
То је посебна врста белих крвних зрнаца која представљају прву линију одбране организма. Њихов задатак је да препознају и униште ћелије заражене вирусима, али и ћелије које би могле да постану туморске.
Др Ли је утврдио да већ дводневни боравак у шуми може значајно да повећа број и активност NK ћелија, као и производњу протеина који уништавају оболеле ћелије.
Још импресивније је то што је повећана активност ових ћелија остајала присутна и до 30 дана након само једног викенда проведеног у шуми.
То значи да ефекти нису пролазни, већ могу да трају недељама.
Природа као савезник модерној медицини
Резултати истраживања представљали су важну потврду да древна интуиција о лековитости природе има чврсту научну основу.
Др Ли је показао да шума није само пријатно окружење које нас психолошки опушта, већ да њен ваздух садржи природна једињења која могу да утичу на хемијске процесе у организму, рад имунолошког система и одговор тела на стрес.
Због тога се „купање у шуми” данас у Јапану користи као део превентивних здравствених програма, а интересовање за ову праксу расте широм света.
