Застаните и ослушните живот

У култури сталне продуктивности, слободно време није луксуз, већ један од начина да сачувамо себе и своје ментално здравље, порука је учесника трибине „На кафи са психологом”. О томе зашто је слободно време савезник менталног здравља разговарали су Ивана Степановић Илић, психолошкиња, Бранко Росић, новинар и писац и Срдан Голубовић, редитељ.

Ивана Степановић Илић истакла је да све већи број научних истраживања показује да уметност, музика, књиге, филмови и спорт имају важну улогу у очувању психолошке добробити. Оно што често доживљавамо као разоноду, а понекад и као губитак драгоценог времена, заправо може бити важан свакодневни ритуал који доприноси бољем расположењу, смањењу стреса и јачању осећаја повезаности са другима. Она је указала и на разлику између структурисаног и неструктурисаног слободног времена, нагласивши да доколица и досада могу допринети развоју креативних идеја. Говорећи о младима, упозорила је да су данас често преоптерећени телефонима и комуникацијом у различитим Вибер и Телеграм групама, због чега је посебно важно како и са ким проводе своје слободно време.

За редитеља Срдана Голубовића, слободно време је простор одмора, али и креативне доколице. Он је рекао да су управо тренуци у којима „не ради ништа” често кључни за настанак идеја.

Говорећи о студентима Факултета драмских уметности, где предаје, Голубовић је навео да их охрабрује да себи оставе простор за „губљење времена”. Подсетио је и на мисао Милоша Формана да су најважнији тренуци у његовом креативном процесу били управо они у којима није радио ништа, додајући да у тренуцима досаде и дангубе често настају најбоље идеје.

Бранко Росић рекао је да је слободно време за њега прилика да ради оно што га чини срећним. Осврћући се на период пандемије, подсетио је да су многи људи вишак слободног времена покушавали да претворе у нову продуктивност - учење језика, свирање гитаре или читање књига. Росић је, међутим, истакао да је противник императива да и слободно време мора бити корисно. Слободно време је, како је рекао, управо то слободно време и треба га проводити у ономе што нас чини срећним. Као примере је навео путовања по војвођанским селима, али и одлазак на концерт групе Оасис на Вемблију.

Учесници трибине закључили су да брига о менталном здрављу не мора да почне великим променама. Понекад је довољно одвојити време за неколико страница књиге, омиљену плејлисту, добар филм, изложбу или утакмицу. Такви мали ритуали нису само пријатан начин провођења слободног времена, већ могу помоћи да боље разумемо себе, регулишемо емоције и пронађемо осећај смисла и повезаности са другима.