Теслин следбеник, Лењинов учитељ
Изумитељ првог инструмента на свету који се свира без додира Лев Сергејевич Термен у гулагу прави „Буран”, систем који користи инфрацрвене зраке за прислушкивање кроз прозорска стакла
Година је 1920, Петроград. Млади физичар ради на мерењу густине гасова. Његов уређај производи тон. Примећује нешто чудно. Када помери руку – тон се мења. Он уопште не тражи музику. Али она проналази њега. У року од неколико месеци конструише први инструмент на свету који се свира без додира. Назива га етерфон. Данас га знамо као теремин. Звук подсећа на људски глас, али изгубљен у свемиру. Чист, дрхтав, ванземаљски. Публика је запањена. Име проналазача је Лев Сергејевич Термен.
Сам Лењин је одушевљен. Совјетски вођа није само политичар, него и велики љубитељ технике. Он добро зна да је Термен, још док је био у средњој школи, као седмнаестогодишњак, направио Теслин калем од милион волти. Тражи од Термена да га научи како да свира на његовом чудесном инструменту. Термен га подучава, али Лењин не постаје виртуоз. Ипак он, у инструменту и у његовом изумитељу, види моћно средство совјетске пропаганде. Шаље га на турнеју по Европи и Америци, са намером да свет схвати једну поруку: „И ми, у Русији, имамо будућност.”
Термен стиже у Америку године 1927. Успех је тренутан. Наступа са Њујоршком филхармонијом у Карнеги холу. Не стиже да се одазове свим позивима, из свих крајева Америке. Зарађује велики новац. Патентира свој проналазак и склапа уговор са моћном фирмом РЦА (Radio Corporation of America). Теремин постаје први масовно произведен електронски музички инструмент на свету.
Његова лабораторија на Менхетну постаје место окупљања елите. Ту свраћа и Алберт Ајнштајн. Велики физичар је и аматер-виолиниста. Њих двојица дуго разговарају о музици, физици, таласима. Ајнштајн са великим занимањем посматра како електромагнетна поља стварају звук „из ваздуха”. Термен тада има све – славу, новац, генијалност. Чак и љубав.
Заљубљује се у Клару Рокмор, која виртуозно свира и наступа управо са његовим сензационалним инструментом – теремином. Он је моли да се уда за њега. Више пута. Она га одбија и удаје се за угледног адвоката. Тада Термен повлачи потез који шокира Америку. Жени се Лавинијом Вилијамс, примабалерином „Америчког црначког балетског ансамбла”. Он је белац, научник из Совјетског Савеза. Она је Афроамериканка. У то време, почетком тридесетих година, у Америци, мешовити бракови су готово незамисливи. А они који се и остваре, наилазе на непремостиве препреке. Друштво их изолује. Инвеститори и спонзори повлаче новац. Продаја теремина драстично пада. И све то у време највеће, светске, економске кризе. Термен и Лавинија боре се за опстанак.
Године 1938. Лев Термен нестаје. Пред полицијом Лавинија изјављује: „Украли су га из студија. Неки Руси су ушли.” Гласине круже: мртав је, погубљен, отет, побегао. Истина је далеко мрачнија. Термен се тајно враћа у Совјетски Савез. Самоиницијативно или под принудом? До данас није сасвим разјашњено.
Велики грб, поклон Американцима
По повратку у СССР, Термен нестаје из јавности. Хапсе га и осуђују на осам година робије, као контрареволуционара. Шаљу га у рудник злата – Колиме, једно од најстрашнијих места у гулагу. Тамо људи масовно умиру од глади и хладноће. Међутим, Термен остаје жив. И то не било како. Стаљин има план. Термен је превише вредан да би трулио у руднику. Пребацују га у специјалну затворску лабораторију – такозвану шарашку. Ту, под стражом, раде највећи совјетски умови. Авио-конструктор Андреј Тупољев. Ракетни пионир Сергеј Корољев. И, са њима – Термен. Задатак је да праве оружје и шпијунску технологију. Термен не изневерава. Напротив. Ствара технологију која заувек мења свет шпијунаже.
Прво прави Буран, систем који користи инфрацрвене зраке за прислушкивање кроз прозорска стакла. Лаврентије Берија, језиви шеф тајне полиције, одмах га користи да шпијунира Британце, Французе – и самог Стаљина. Али Терминово ремек-дело је изум познат као The Thing (Ствар). Односно – велики грб. Изгледа као мало масивнија дрвена плоча са урезаним грбом САД. Група совјетских пионира поклања грб америчком амбасадору у Москви 1945. године. Гест пријатељства, уз песмице и рецитације. Амбасадор поносно поставља грб у своју радну собу. На том месту, грб стоји пуних седам година. Године 1952. радио-оператер британске амбасаде у Москви, на отвореној радио фреквенцији, хвата разговоре који се воде у кабинету америчког амбасадора. Научна фантастика, како је то могуће? Американци крећу у велику потрагу. И налазе – Ствар.
Технологија, толико напредна, потпуно збуњује Американце. Нема батерију. Нема никакво напајање. Не зрачи никакав сигнал док се не активира споља. „Грб” ради на једноставном, али генијалном принципу. Спољни радио-таласи га „буде”. Он њима шаље звук назад. Данас бисмо то назвали претечом РФИД технологије (скраћеница од Radio-Frequency Identification – идентификација путем радио-фреквенција). Тада, године 1952. то је – чаробњаштво. А чаробњак је један једини на свету – Лев Термен.
Американци ћуте о грбу пуних осам година. До 1960. Тада, совјетски вођа Никита Хрушчов прави хаос у УН због америчког шпијунског авиона У-2 кога Совјети обарају над својом територијом и заробљавају пилота. Амерички амбасадор у УН узвраћа. Пред целу светску јавност износи дрвени грб и обраћа се Хрушчову овим речима: „За танго је потребно двоје, друже Хрушчов.” Размере шпијунаже постају јавне, а планирани самит СССР–САД пропада.
Термен излази из шарашке 1947. године. Добија чак и Стаљинову награду – једну од највећих почасти у СССР-у. Али он није слободан човек. „Добровољно” остаје да ради за КГБ, све до 1966. Жени се трећи пут. Добија две ћерке. Коначно се враћа музици. Почиње да предаје на Московском конзерваторијуму. Али судбина доноси још један заокрет. Године 1967. чувени музички критичар „Њујорк тајмса” пише сјајан чланак о њему. На западу, Термен поново улази у центар пажње. Директор Конзерваторијума у Москви бесни и изјављује: „Струја није добра за музику. Струја служи за електричну столицу.” Забрањује и уклања све Терменове инструменте. Термен добија отказ. Човек који је инспирисао Лењина и Ајнштајна – завршава као персона нон грата у својој сопственој земљи.
Оскар за музику
Лев Термен умире године 1993. у Москви. Имао је 97 година. Дочекао је пад СССР-а. Дочекао је и повратак у Америку – 1991. године, у Њујорку, снимају га за документарни филм. Поново се сусреће са Кларом Рокмор. Коначно види да његов инструмент живи. Чује га у мегахиту групе „Бич бојс” Добре вибрације. На албумима групе „Лед Цепелин”. У научно-фантастичним и хорор филмовима. А данас, могу да га чују и ванземаљска бића у свемиру. Да, у свемиру. Руски научници су 2001. године послали поруку ванземаљцима. Део те поруке је – концерт на теремину. Бетовен, Вивалди, Гершвин, Рахмањинов. Први сигнал стиже до звезда 2047. године. Последњи 2070.
И мала анегдота за крај. За свој филм „Зачарана”, из 1945. године, Хичкок, као композитора филмске музике ангажује познатог Миклоша Розу. Роза, за сцену сновиђења, користи звук теремина. Хичкоку се то уопште не допада. Сматра да тај необичан звук одвлачи пажњу од његове режије. То доводи до несугласица између њега и Розе, чак и до престанка даље сарадње. Иронија је у томе што филм бива кандидован за Оскара у пет категорија, а награду добија – за оригиналну филмску музику – управо Миклош Роза.
