Вакцинисање деце мора бити приоритет
Епидемиолози Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” поручују да је потребна хитна реакција свих учесника у систему имунизације. Мањи обухват за већину обавезних вакцина
Да би се вакцинисала сва невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца потребна је хитна реакција свих учесника у систему имунизације, упозорење је епидемиолога Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Они су током обележавања недеље имунизације под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују”, саопштили да је постигнути обухват примарном вакцинацијом и ревакцинацијом прошле године био мањи у односу на претходну годину, и то за већину вакцина које су предвиђене Календаром обавезне имунизације. Када је реч о другој ревакцинацији комбинованом четворовалентном вакцином, трећој ревакцинацији против дифтерије и тетануса, као и ревакцинацији против малих богиња, заушака и рубеле забележене су сличне вредности као у претходној години.
Епидемиолози „Батута” су у саопштењу навели и да се у Србији одржава ендемско присуство малих богиња (морбила). Лане је регистровано 210 случајева морбила, као и 18 случајева великог кашља, који се такође може спречити вакцином, навели су стручњаци овог института.
Најугроженије бебе млађе од три месеца
Градски завод за јавно здравље Београд навео је податке да је у Обреновцу пријављена једна епидемија морбила 5. септембра 2025. године због пет оболелих особа. Исте године у Београду су регистроване три особе оболеле од великог кашља. На срећу, није било пријављених смртних исхода узрокованих великим кашљем, за разлику од претходне две године када су пријављена по три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца. У Србији је лане укупно пријављено 18 случајева великог кашља. Број случајева знатно је нижи у односу на претходне две године, с обзиром на то да је 2023. године био пријављен 1421 случај, а 2024. године 1683 случаја великог кашља.
Епидемиолози подсећају да су вакцине кључни део очувања здравља у свим животним фазама. Оне штите људе од детињства до старости од више од 30 инфекција и озбиљних болести. Родитељи мале деце не треба да избегавају или одлажу вакцинацију својих малишана без озбиљних разлога, а педијатри, као и лекари опште медицине, пулмолози, инфектолози или гинеколози имају обавезу да пацијентима објасне зашто је за њих важно да приме неку вакцину у одређено доба године или некој животној фази, било да је реч о трудноћи или током пензионерских дана.
Овогодишњи мото Светске недеље имунизације („За сваку генерацију – вакцине делују”) није случајно изабран, јер подсећа да вакцине нису намењене само бебама, чији је имунитет најслабији и које због тога у прве две године морају да приме одређена цепива. Важно је и да, рецимо, старије особе ослабљеног имунитета смештене у домовима или оне који живе у породицама с више генерација, приме вакцину против бактерије менингокок или грипа, јер за њих може да буде кобан сусрет с овом бактеријом или вирусом.
Стручњаци „Батута” сачинили су и користан подсетник о вакцинама које се препоручују различитим генерација, који овом приликом објављујемо.
Рано детињство
Имунски систем одојчади и мале деце још увек се развија, због чега су подложнији болестима. Зато током прве две године треба да приме вакцине против дифтерије, хепатитиса Бе, малих богиња (морбила), заушки, дечје парализе (полиомијелитис), великог кашља (пертусис), ротавируса, рубеле и тетануса.
Адолесценција
Тинејџерима су потребне вакцине (ревакцине) за одржавање имунитета против дифтерије, тетануса и пертусиса. У току је у Србији велика кампања да што више деце и младих прими вакцину која их штити од хуманих папилома вируса (ХПВ) и касније потенцијалне појаве рака грлића материце и других карцинома. Такође у овом узрасту препоручује се вакцина која спречава менингитис.
Трудноћа
Вакцинација има важну улогу у заштити и мајке и бебе. Примањем вакцина против респираторног синцицијалног вируса, грипа и ковида, труднице преносе заштитна антитела на бебу пре рођења и помажу да обе буду безбедне.
Одрасло доба
Имунски систем с годинама природно слаби, што повећава ризик од тешких инфекција. Вакцине штите одрасле и старије особе од болести као што су ковид, грип, упала плућа и инфекција херпес зостер. На тај начин се смањује ризик од тешких форми болести и хоспитализације.
Путници у егзотичне земље
Најмање противника вакцинисања заправо се бележи међу онима који пред пут у егзотичне крајеве гледају да се заштите против болести присутних у тим регионима, као што су денга, маларија и жута грозница. У последње време развијене су и вакцине против еболе и мајмунских богиња.
