Холивуд нас лаже: Аутомобили нису штит од метака

У акционим филмовима често делује као да су аутомобили нека врста импровизованог оклопа за заштиту од кише метака – ликови чуче иза врата кола, а меци драматично ударају у лим и све остаје „под контролом“. У стварности, то је прилично опасан мит.

Стручна тестирања балистичке отпорности показују да су врата обичних путничких возила направљена од танког челика и алуминијумских панела, чија је главна функција смањење тежине и заштита од удараца при ниским брзинама, а не заустављање пројектила.

In movies, dont be cheated that you can hide behind the car door,or use it as bullet shield pic.twitter.com/YrBwa6whwY

— MSIZI

Балистички тестови америчких безбедносних агенција показују да већина серијских аутомобила не пружа никакву поуздану заштиту од ватреног оружја.

Национални институт за правду (National Institute of Justice), урадио је тестове који показују да се стандардни аутомобил уопште не класификује као заштитна баријера. Чак и пројектили из пиштоља калибра 9мм, који се често сматрају „лакшим”, са мање удаљености могу без већих проблема да пробију врата.

Истраживања форензичких лабораторија показују да метак након проласка кроз врата аутомобила задржава довољно енергије да и даље буде смртоносан.

Стакла на аутомобилима, иако каљена, при удару метка пуцају тренутно и такође, не нуде никакву заштиту. Често се распрше у ситне фрагменте, али не заустављају пројектил.

Мотор као штит - још један филмски мит

Често се у филмовима види како се ликови крију иза мотора аутомобила. Делимично је тачно да мотор, због своје масе и густине метала, може да заустави одређене метке. Међутим, то је непоуздано и зависи од угла поготка, од врсте метка, од брзине и калибра, као и пуког случаја.

Другим речима, мотор није балистички штит, већ само „нешто гушћи део возила“.

Безбедносни експерти и балистички инжењери слажу се у једном: путнички аутомобил није предвиђен да штити од ватреног оружја. Његова конструкција је оптимизована за удобност, мању потрошњу горива и безбедност у саобраћају, а не за борбене ситуације.

Како се блиндира аутомобил

Филмови су створили илузију која у реалном свету може да буде опасно погрешна. У стварности, ослањање на аутомобил као на „штит” у оружаном инциденту није стратегија, већ заблуда.

Да би аутомобил заиста био отпоран на метке, није довољно само ојачати врата. Право блиндирано возило пролази кроз опсежне модификације које могу да повећају његову тежину за неколико стотина килограма, па чак и више од једне тоне.

Кључни елемент је уградња балистичког челика или специјалних композитних материјала унутар врата, крова, пода и бочних страница возила. На тај начин се ствара заштитна капсула око путника. Обичан лим аутомобила се не оставља као заштита, већ се иза њега уграђују слојеви материјала који апсорбују енергију пројектила.

Посебно су важна стакла. Уместо стандардних аутомобилских прозора користе се вишеслојна балистичка стакла дебљине од неколико центиметара. Она се састоје од слојева стакла и поликарбоната који спречавају да метак пробије у кабину или да се стакло распрсне према путницима.

Блиндирана возила често добијају и ојачан под ради заштите од експлозија и фрагмената, ојачане шарке врата које могу да носе знатно већу тежину, модификовано „вешање” и кочнице, специјалне „run-flat” гуме које омогућавају вожњу и након што их погоде меци.

Степен заштите се обично означава међународним стандардима. На пример, ниво VR4 може да заштити од већине пиштољских метака, док нивои VR6 и VR7 пружају заштиту од пушчане муниције каква се користи у јуришним пушкама. Такву заштиту користе дипломате, политичари, безбедносне службе и поједини пословни људи високог профила.

Међу најпознатијим фабрички блиндираним возилима су Mercedes-Benz S-Class Guard, BMW 7 Series Protection и Cadillac One, познат као „The Beast“, службена лимузина америчког председника, који има вишеслојни оклоп, специјална стакла и заштиту од различитих врста напада.

Занимљиво је да чак и потпуно блиндиран аутомобил није нужно „непробојан”. Стручњаци зато користе израз bullet-resistant (отпоран на метке), а не bulletproof (непробојан), јер ниво заштите увек зависи од врсте муниције, удаљености и угла под којим пројектил погађа возило.