Њихове методе против старења граниче се са научном фантастиком

Шта све раде милијардери да би остали млади

(Printscreen/Instagram)

Најбогатији људи на свету одавно су превазишли трошење новца на јахте, приватне авионе и свемирска путовања. Они све више улажу у нешто много личније: покушавају да остану млади, здрави и функционални што је дуже могуће. За људе који могу себи да приуште скоро све, старење остаје један од ретких проблема који се не може једноставно платити и решити. Зато су се неки од технолошке елите окренули лабораторијама, биотехнолошким стартаповима и експерименталним методама које обећавају успоравање старења, подмлађивање ћелија или дужи живот, преноси Индекс.

Међу најпознатијим именима повезаним са овом трком су Брајан Џонсон, Сем Алтман, Џеф Безос, Питер Тил и Брајан Армстронг. Неки улажу милионе у истраживање репрограмирања ћелија и генске терапије, док други експериментишу са строгим дијетама, мерењима биомаркера и третманима који звуче као заплет из филма научне фантастике. Брајан Џонсон (48), технолошки предузетник који је стекао богатство продајом своје компаније Braintree PayPal, постао је најпознатије лице екстремне личне кампање против старења.

Кроз свој пројекат „Blueprint”, он наводно троши око 2 милиона долара годишње покушавајући да успори биолошко старење свог тела. Његова рутина укључује строго контролисану исхрану, свакодневно вежбање, велики број суплемената, прецизно праћење сна и редовна мерења здравствених показатеља.

Не распоређује храну током целог дана, већ све оброке једе рано током дана, пази на унос калорија, избегава алкохол и шећер и организовао је велики део свог живота око идеје да се тело може оптимизовати готово као систем.

Џонсон је, такође, испробао методе које су привукле много више пажње, као што су плазма терапија, црвено светло, терапија кисеоником и веома детаљно праћење биолошке старости појединачних органа.

Према писању листа Гардијан, један од најконтроверзнијих делова његове рутине био је поступак убризгавања крвне плазме свог 17-годишњег сина. Његов син Талмиџ је део своје плазме донирао свом оцу, али су касније отац и син прекинули овај поступак. Гардијан пише да је разлог био недостатак резултата, односно да метода није показала корист коју је Џонсон очекивао.

Међутим, занимљиво је да су многи савети које он данас истиче заправо прилично једноставни: добар сан, редовно вежбање, здрава исхрана, мање алкохола и избегавање пушења.

Стартапови против старења

Један од познатијих примера међу славним особама које покушавају да продуже младост је Сем Алтман (41), шеф OpenAI-а. Према писање TechCrunch-а, Алтман подржава Retro Biosciences, биотехнолошки стартап са седиштем у Сан Франциску, који жели да продужи здрав људски живот за 10 година.

Алтман је претходно финансирао целу рунду почетних инвестиција од 180 милиона долара, а стартап је прикупио нову рунду од милијарду долара 2025. године. Retro Biosciences ради на лековима и терапијама везаним за старење, укључујући области као што су Алцхајмерова болест, ћелијско репрограмирање и претварање обичних ћелија у матичне ћелије, користећи модел обучен помоћу OpenAI-а.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bingedaily (@bingedaily)

Џеф Безос (62) се, такође, често помиње у тој причи преко Altos Labs-а, једног од најпознатијих и најбогатијих стартапова у области дуговечности. Према писању Тајмса, Altos Labs је покренут са око 3 милијарде долара финансирања, а међу инвеститорима је наводно и оснивач Амазона. За разлику од Џонсона, Безос није познат по јавном документовању сопствене рутине против старења, већ по улагању у научна истраживања. Altos Labs истражује ћелијско репрограмирање, односно покушај враћања ћелија у млађе и отпорније стање. Сама компанија описује своју мисију као обнављање здравља и отпорности ћелија.

Идеја замрзавања тела

Питер Тил (58), суоснивач PayPal-а и Палантира, једна је од најпознатијих особа из Силицијумске долине која се годинама повезује са идејом продужења живота. Према писању Вол стрит журнала, Тил је међу ултрабогатим инвеститорима који су помогли да се истраживање дуговечности из маргиналне области претвори у озбиљну индустрију.

Француски Le Mond је написао да Тилово интересовање за избегавање смрти траје годинама и да је финансирао Фондацију Метузалем и Фондацију за истраживање SENS, организације везане за истраживање старења и могућег подмлађивања.

За разлику од Брајана Џонсона, Тил се у тој причи чешће појављује као инвеститор и идеолошки заговорник, а мање као особа која јавно документује сопствену рутину.

Тил се, такође, повезује са криопрезервацијом, идејом замрзавања тела након смрти у нади да ће будућа технологија једног дана моћи да га оживи.

Године 2025, Фајненшел тајмс је писао да су Тил и Реј Курцвајл регистровани код Алкора, организације која нуди такву услугу, иако је то област која је још увек далеко од доказане науке.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Traded: Venture Capital

Још једно име које се све чешће помиње у контексту дуговечности је Брајан Армстронг (43), оснивач компаније Coinbase. Према писању Вол стрит журнала, Армстронг је суоснивач биотехнолошког стартапа NewLimit, који истражује епигенетско репрограмирање, односно покушај враћања млађе функције старим ћелијама.

Компанија NewLimit развија терапију за болести јетре повезане са алкохолом, али веза са дуговечношћу лежи у самом приступу: компанија жели да тестира да ли се функција старијих ћелија може „ресетовати” у млађе стање. Ако се такав приступ покаже успешним, могао би да се примени и на друга стања повезана са старењем.