Испод леда Антарктика откривен изгубљени свет
Дубоко испод више од 1,6 километара дебелог леда Источног Антарктика научници су открили изузетно добро очуван древни пејзаж који је остао готово нетакнут 34 милиона година. Реч је о огромном подручју скривеном испод леденог покривача, које представља својеврсну временску капсулу и пружа јединствен увид у изглед Земље пре него што је Антарктик постао ледена пустиња какву познајемо данас, пише часопис Nature.
Вест о овом открићу пренели су и бројни други светски медији, међу којима и Live Science, The Washington Post и Reuters, док је научни рад објављен у угледном часопису Nature Communications. Истраживање је предводио геолог Стјуарт Џејмисон са Универзитета Дарам у Великој Британији, заједно са међународним тимом стручњака.
Користећи сателитска мерења и радар који може да „види” кроз дебеле слојеве леда, истраживачи су мапирали скривени рељеф испод леденог покривача. Открили су мрежу долина, висоравни и планинских гребена које су обликовале древне реке много пре него што је континент прекрио лед.
Ове структуре простиру се на хиљадама километара кроз област Источног Антарктика између Земље принцезе Елизабете и Земље Џорџа Петог.
Другачија клима и нагло захлађење
Научници сматрају да је овај пејзаж настајао између 80 и 34 милиона година пре садашњости, у време када је Антарктик имао потпуно другачију климу. Тада се налазио у топлијем свету са знатно вишим концентрацијама угљен-диоксида у атмосфери. Уместо бескрајног леда, великим деловима најјужнијег континента доминирале су реке, мочваре и шумски екосистеми. У седиментима пронађеним дуж антарктичке обале раније су чак откривени полен палми и остаци биљака, које данас повезујемо са умереним или суптропским климама, пише Њујорк Пост.
Пре око 34 милиона година, током прелаза између еоцена и олигоцена, дошло је до великог захлађења планете. Глобалне температуре су пале, концентрација угљен-диоксида се смањила, а на Антарктику је почело формирање огромног леденог покривача који је постепено прекрио читав континент. Управо тада је древни речни пејзаж „закључан” испод леда и сачуван до данас.
Оно што посебно фасцинира истраживаче јесте чињеница да је терен остао готово неизмењен током десетина милиона година. У већини региона ледени покривачи еродирају стене испод себе, али у овом делу источног дела Јужног пола лед је био толико хладан и стабилан да није значајно мењао рељеф. Због тога су древне долине и површине остале сачуване као да су замрзнуте у времену.
Отварање временске капсуле
Професор Џејмисон описао је ово откриће као „отварање временске капсуле”, јер омогућава научницима да проучавају свет који је постојао пре настанка модерног антарктичког леденог покривача. Управо због тога истраживачи планирају будуће мисије које би бушењем дошле до узорака стена и тла скривених испод дебелог леда. Такви узорци могли би да открију какве су биљке и микроорганизми некада живели на овом подручју, као и како се клима мењала током милиона година.
Ово откриће има и велики значај за савремена истраживања климатских промена. Разумевање начина на који је Источни Антарктик реаговао на климатске промене у далекој прошлости може да помогне научницима да прецизније предвиде како ће се ледени покривач понашати у будућности. Пошто Источни Антарктик садржи највеће резерве леда на Земљи, свака нова информација о његовој стабилности важна је за процене будућег пораста нивоа мора широм света, истиче Nature.
