Гужва на крову света

За пењање на Монт Еверест се чека у реду

(Printscreen/Instagram)

Некада резервисан за најискусније алпинисте планете, Монт Еверест се данас суочава са проблемом који мало ко повезује са највишом планином света - саобраћајним гужвама. Фотографије десетина планинара који у једној колони чекају свој ред за излазак на врх обишле су свет и покренуле расправу о томе да ли је највиша планина на Земљи постала жртва сопствене популарности.

Током пролећне сезоне пењања, када временски услови дозвољавају свега неколико дана за безбедан успон, стотине људи покушавају да достигну врх у истом периоду. Управо тада настају чувени чепови на појединим деловима руте, посебно у близини врха и на уским пролазима где се пењачи крећу један по један, пише ITVX.

Проблем није нов, али је последњих година постао много израженији. Још 2019. године свет је шокирала фотографија непалског алпинисте Нирмал Пурја која приказује десетине људи како сатима чекају у реду непосредно испод врха.

Те године Непал је издао рекордну 381 дозволу за успон, а стручњаци су упозоравали да велики број планинара, заједно са шерпасима и водичима, ствара озбиљан безбедносни ризик.

Више од 900 покушаја освајања врха у сезони

Ситуација је данас још озбиљнија. На недавном самиту алпиниста у Катмандуу саопштено је да је током једне сезоне издато чак 494 дозволе, док је број покушаја освајања врха премашио 900. Многи искусни водичи сматрају да би број дозвола требало ограничити како би се смањиле гужве и повећала безбедност, преноси AP News.

Посебан проблем представља такозвана „зона смрти”, подручје изнад 8.000 метара надморске висине. На тој висини у ваздуху има тек око трећина кисеоника у односу на ниво мора, па људски организам почиње да слаби чак и када мирује.

Сваки минут проведен у чекању повећава ризик од исцрпљености, промрзлина, висинске болести и недостатка кисеоника. Због тога обичан застој на стази може имати фаталне последице.

Строжа правила за издавање дозвола

Историја показује колико такве ситуације могу бити опасне. Током 2012. године рекордна навала планинара изазвала је озбиљна загушења код чувеног Хилари степа, једног од најтежих делова завршног успона. Четири особе су тада изгубиле живот.

Седам година касније, током сезоне 2019, дуги редови планинара поново су допринели смртним случајевима, јер многи нису успели довољно брзо да сиђу на безбеднију висину и допуне залихе кисеоника, пише Енциклопедија Британика.

Ипак, стручњаци истичу да фотографије огромних редова не приказују свакодневицу на Евересту. Како пише Национална географија, гужве се углавном стварају током неколико кратких временских периода  када ветрови ослабе и услови за успон постану прихватљиви. Тада готово све експедиције покушавају да достигну врх истовремено.

Додатни проблем представља све већи број недовољно искусних пењача. Развој комерцијалних експедиција омогућио је људима са дубоким џепом, али често без озбиљног алпинистичког искуства, да покушају освајање највише планине света. Многи водичи упозоравају да спорији и слабије припремљени планинари додатно успоравају кретање на критичним деоницама.

Због тога Непал разматра строжа правила за издавање дозвола, укључујући обавезно претходно искуство на високим планинама. Истовремено, све је гласнији захтев да се ограничи број пењача по сезони и боље координирају покушаји изласка на врх.

Монт Еверест је и даље сан хиљада авантуриста широм света, али призори људи који на готово 9.000 метара надморске висине чекају свој ред за неколико минута на крову света показују да највећи изазов више није само природа. Све чешће је то – гужва, закључује портал economictimes.com.

Највиша депонија на свету

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by

Поред гужви, Еверест се већ годинама суочава са још једним озбиљним проблемом - огромним количинама отпада које планинари остављају за собом. На планини се током деценија накупило на десетине тона смећа из претходних експедиција, укључујући празне боце за кисеоник, шаторе, конзерве, пластичну амбалажу, делове опреме, па чак и људски отпад.

Због екстремних услова и ниских температура, отпад се на великим висинама готово не разграђује, па остаје заробљен у леду и снегу годинама.

Непалске власти и бројне експедиције последњих година организују акције чишћења током којих се са планине износе тоне ђубрета, али стручњаци упозоравају да проблем и даље расте, јер број пењача из године у годину обара рекорде. Због тога је Еверест у светским медијима више пута назван и „највишом депонијом на свету”.

Овај проблем је толико изражен да Непал данас од планинара захтева да са планине врате одређену количину отпада како би добили назад депозит који плаћају пре успона.