Важна је здравствена писменост као пут ка излечењу
Рак дојке представља најчешћи малигнитет код жена, а упркос напретку савремене медицине, искуства пацијенткиња показују да су разумевање медицинских информација, комуникација са здравственим системом и доступност поузданих информација и даље велики изазови
Европа Дона Србија, Српски форум против рака дојке организовао је округли сто под називом „Здравствена писменост и рак дојке - од превенције до исхода лечења”. Циљ догађаја јесте да се из стручне, институционалне, биоетичке и пацијентске перспективе отвори дијалог о значају здравствене писмености као једног од кључних фактора који утичу на превенцију, правовремено откривање болести, разумевање дијагнозе, доношење одлука о лечењу и укупне исходе лечења рака дојке.
Проф. др Александра Јовић Вранеш, са Медицинског факултета Универзитета у Београду, Института за социјалну медицину, истакла је:
„Све димензије здравствене писмености су пођеднако важне. Важно је добити тачну информацију, затим је важно да се та информација разуме, да се та информација процени и да се на крају примени. Бројни су изазови када говоримо о свим овим димензијаама, од тога како доћи до информацоја, како препознати те тачне, праве, истините информације, затим разумевање информација, које често зависи од тога како су нам информације представљене, затим имамо процену и на крају, један исто важан корак, а то је примена тих свих информација. Здравствена писмесност није само индивидуална одговорност. То јесте са једне стране одговорност самог појединца, али исто тако је и одговорност целог друштва и система. И то указује на чињеницу да сви заједно треба да радимо на очувању и унапређењу и здравља и здравствене писмености нашег становништва, јер ако имамо здравствено писмено становништво, то значи здраво становништво, а то је један неисцрпан ресурс за све друге активности".
Проф. др Звонко Магић, председник Националног комитета за биоетику УНЕСЦО комисије Србије, изјавио је да у свету се много више ради о овом проблему здравствене писмености него код нас. То је због тога што је уочено, сасвим јасно, да су трошкови здравствене заштите знатно већи уколико популација која се обраћа лекарима није довољно здравствено писмена, комуникација је знатно лошија, и оно што је најважније јесте да су исходи лечења знатно лошији код оних који немају довољну здравствену писменост.
Због тога се, према његовим речима, пуно ради на томе да се здравствена писменост као таква уведе и у основне и у средње школе, да буде континуирана, да се повеже са дигитралном писменошћу која је данас веома заступљена и неопходна да би се разумела у пуној мери здравствена писменост.
Рак дојке представља најчешћи малигнитет код жена, а упркос напретку савремене медицине, искуства пацијенткиња показују да су разумевање медицинских информација, комуникација са здравственим системом и доступност поузданих информација и даље велики изазови.
Дејана Балтес, психотерапеаут, чланица удружења Једна уз другу и Европа Донна Србија истакла је да је важно да пацијенткиња која се нађе у ситуацији да се суочава са дијагнозом канцера дојке, има тај простор где се информише о томе који је начин на који може даље да уђе у систем подршке и лечења.
"Тај моменат преузимања одговорности и тражења подршке је веома важан, зато што ми знамо из искуства да је јако тешко када добијемо дијагнозу и да се природно повучемо у себе, а у ствари постоји добар систем и у удружењу Европа Донна које се бави овом темом и чије чланице раде на подизању свести и превенцији и на томе да се системска подршка ојача".
Сара Бојанић, коауторка и главна координаторка развоја платформе ОнкоВодич: Рак дојке Србија навела је да се кроз Онко-Водич усмеравају пацијенти у правцу здравствене писмености.
"Ово није краткорочан пројекат, ово је нешто што желимо да развијамо на дуже стазе, да се пацијенткиње информишу зарад бољег квалитета живота. Надамо се да ћемо бити препознати од стране институција и Министарства здравља, и да ћемо бити имплементирани у примарној здравственој заштити јер овакви алати могу помоћи лекарима који тамо раде а који имају пуно посла, немају много времена да пренесу све информације које су потребне пацијенткињама, и добро је имати овакав стручно верификован поуздан ресурс информација а прилагођен разумевању свих особа, и да жене када се опораве од тог примарног шока могу негде да се информишу, као и чланови њихових породица и неговатељи. Постоји заиста широка примена овог водича", објаснила је Бојанић.
