Експериментални фластер уништава ћелије рака коже

Научници су развили експериментални фластер који би у будућности могао потпуно да промени начин лечења меланома, једног од најагресивнијих облика рака коже.

Истраживање објављено у марту 2026. године у научном часопису ACS Nano привукло је велику пажњу, јер су резултати показали да ова нова технологија може готово потпуно да уништи туморске лезије код лабораторијских мишева, без видљивог оштећења здравог ткива и без озбиљних нежељених ефеката на организам.

Фластер је направљен од напредних материјала који комбинују ласером индуковани графен, наночестице бакар-оксида и флексибилну силиконску подлогу која омогућава да се уређај лако прилагоди површини коже. Његово деловање заснива се на благом загревању. Када се фластер загреје на приближно 42 степена Целзијуса, што је температура нешто виша од телесне, активирају се наночестице које почињу да ослобађају јоне бакра директно у ткиво тумора.

Ти јони затим изазивају снажан оксидативни стрес унутар ћелија меланома. Оксидативни стрес настаје када се у ћелијама створи превелика количина реактивних молекула кисеоника, познатих као слободни радикали. Када их има превише, они почињу да оштећују ДНК, ћелијске мембране и важне протеине унутар ћелије. Ћелије рака су посебно осетљиве на оваква оштећења, јер већ раде под великим метаболичким оптерећењем. Управо због тога ћелије меланома много теже подносе додатни стрес и почињу да одумиру.

Локално и прецизно деловање

У експериментима спроведеним на мишевима истраживачи су применили фластер само два пута током периода од десет дана. Резултати су били изузетно охрабрујући. Туморске лезије смањене су за чак 97 процената, а истовремено није примећено значајно оштећење здраве коже или других органа. Научници, такође, нису регистровали озбиљне системске нуспојаве, што је посебно важно, јер многе стандардне терапије против рака често оштећују и здраве ћелије организма, преноси ScienceDaily.

Оно што ову технологију чини посебно занимљивом јесте чињеница да делује локално и веома прецизно. За разлику од хемотерапије, која кроз крвоток утиче на читав организам, овај фластер делује директно на месту где се тумор налази. То отвара могућност развоја мање инвазивних терапија које би једног дана могле да смање потребу за агресивним операцијама или тешким третманима.

Ипак, упркос великом интересовању јавности, стручњаци упозоравају да је реч о веома раној фази истраживања. Фластер још није тестиран на људима и тренутно нема доказа да би могао да лечи друге врсте рака осим меланома коже.

Такође, не постоји потврда да може да замени хируршке захвате или постојеће терапије. Научници наглашавају да је потребно спровести бројна додатна истраживања и клиничке студије пре него што би овакав третман могао да постане део стандардне медицине.