Да ли je пиво тајни еликсир здравља
У последње време медији све чешће преносе изненађујуће тврдње о здравственим бенефитима алкохола, посебно пива. Најновији извештај BBC-ја покренуо је талас оптимизма међу љубитељима овог пића, сугеришући да пиво можда има и позитивне ефекте на здравље.
Међутим, када се загребе испод површине, поставља се кључно питање: да ли наука заиста подржава ове тврдње или је у питању још један пример сензационализма?
Према новом извештају који преноси британска медијска морпорациуја, пиво би могло имати „изненађујуће здравствене користи”, али шта, заправо, стоји у новој студији на којој је заснован овај извештај?
Студија, објављена у часопису Journal of Agricultural and Food Chemistry, имала је за циљ да процени садржај витамина Б6 у безалкохолним и пивима. Витамин Б6 је есенцијални хранљиви састојак са важним улогама у телу, али постоје проблеми са начином на који су ови налази формулисани.
Витамин Б6
Бројке су технички тачне, али обмањујуће у контексту. Рећи да пиво обезбеђује 15 одсто вашег дневног уноса витамина Б6 звучи импресивно, али игнорише ширу слику исхране. Већина људи нема мањак витамина Б6. А иста количина, или више, може се лако добити и стандардном здравом исхраном.
Бројне намирнице, као што су кромпир, леблебије, обогаћене житарице, житарице, месо и поврће, обезбеђују витамин Б6 без потребе за алкохолом.
Рад истраживача, такође, повезује витамин Б6 са важним неуролошким функцијама, али не пружа доказе да конзумација пива значајно побољшава здравље мозга, објавила је Клои Кејси, предавач исхране и понашања са Универзитет у Борнмуту, на порталу Science Alert.
Тачни су наводи да је витамин Б6 укључен у стварање хемикалија у мозгу серотонина и допамина и потврђује да пиво садржи мерљиве количине Б6. Међутим, тумачење да пиво због тога „подстиче мозак” је проблематично, пише она.
Студија, даље, не мери исходе здравља мозга било које врсте (ни когницију, расположење или неуролошке ефекте), тако да такви закључци нису поткрепљени подацима. Унос Б6 из пива је скроман, а ова нарација превиђа добро утврђене штете повезане са конзумирањем алкохола.
Студија, такође, не истиче адекватно мане алкохола, укључујући ризике за јетру, мозак и повећану учесталост обољевања од рака.
Као признање ових штетних фактора, Светска здравствена организација наводи да не постоји безбедан ниво конзумирања алкохола.
Иако се ово признаје у раду, истицање малог садржаја витамина без правилног одмеравања у односу на ове ризике је обмањујуће. Када се брендови пића ослањају на овакве студије како би представили своје производе као добре за вас, они стављају маркетинг испред јавног здравља. У најгорем случају, подстичу људе да пију више.
Француски парадокс
Ово није први пут да су наративи о здравственим користима алкохола нашли пут до медија. Идеја да је чаша црног вина дневно добра за ваше срце један је од најтрајнијих примера.
Иако ова тврдња има неке научне корене, сада се о њој жестоко расправља.
Веровање у великој мери потиче од такозваног „француског парадокса”, насталог након запажања да људи у Француској изгледа имају релативно ниске стопе срчаних обољења, упркос исхрани богатој засићеним мастима и редовној конзумацији алкохола.
Посебно се сугерише да црвено вино нуди неке здравствене користи, јер садржи природна једињења названа полифеноли, посебно једно које се зове ресвератрол, а која могу да делују као антиоксиданти и да помогну у заштити ћелија тела.
Касније студије, међутим, изазвале су озбиљну забринутост у вези са овим тврдњама. Истраживачи су истакли да су други фактори, попут исхране људи, њихове активности и њиховог приступа здравственој заштити, могли да утичу на резултате.
Такође, дошло је до ширег преиспитивања ефеката алкохола, са све већим доказима да он може да повећа ризик, посебно од одређених врста рака.
Минимални нутритивни доприноси
Узета заједно, ова питања помажу у објашњењу обрасца познатог као „ефекат здравог корисника”, пише даље Science Alert. На први поглед, подаци посматрања сугеришу да умерена конзумација алкохола може да буде заштитна.
Неке студије показују ниже стопе срчаних обољења међу умереним конзументима алкохолних пиће, у поређењу са онима који не пију. Подаци посматрања, међутим, могу да покажу само корелације, а не узрок и последицу.
У стварности, умерене винопије се често разликују од оних који не пију. У просеку је већа вероватноћа да ће се здравије хранити, бити физички активнији, бити богатији, имати више пријатеља и чешће посећивати лекара.
Сваки од ових фактора независно смањује ризик од срчаних обољења и можданог удара. Када се они не узму у потпуности у обзир, сам алкохол може погрешно да изгледа као заштитни фактор. Када се, међутим, узме у обзир шири скуп доказа, посебно истраживања која повезују алкохол са раком, болестима јетре и проблемима менталног здравља, већина прегледа закључује да су све потенцијалне користи мале и да их ризици вероватно надмашују.
Нутритивни доприноси пива и вина постоје, али су минимални и мало је вероватно да ће се претворити у значајна побољшања здравља.
Полифеноли, антиоксиданси, витамини и минерали могу безбедније и поузданије да се добију из воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, маслиновог уља и других интегралних намирница, без ризика повезаних са алкохолом.
Шта пиво све има у себи
Пиво садржи одређене хранљиве састојке, али у релативно малим количинама и не може се сматрати значајним извором нутријената у исхрани.
Најважнији витамини који се налазе у пиву су из групе Б витамина, пре свега витамин Б6, као и Б2 (рибофлавин), Б3 (ниацин) и фолна киселина (Б9).
Ови витамини потичу углавном из јечма и квасца који се користе у процесу производње пива, а учествују у различитим метаболичким функцијама у организму, укључујући рад нервног система и стварање енергије.
Поред витамина, пиво садржи и одређене минерале као што су калијум, магнезијум и фосфор, као и мање количине гвожђа и цинка. Ипак, количине ових минерала у пиву су мале у поређењу са храном попут поврћа, махунарки и интегралних житарица.
У пиву се налазе и полифеноли, односно антиоксидативна једињења која потичу из хмеља и јечма. Ова једињења су позната по томе што се налазе и у воћу, поврћу и чају, али у пиву их има у знатно мањим концентрацијама.
Такође, пиво садржи угљене хидрате који потичу из слада, односно из неферментисаних шећера, што доприноси његовој калоријској вредности.
Иако пиво има ове хранљиве компоненте, важно је нагласити да су њихове количине релативно скромне и да се сви ови нутријенти могу добити у много већим и здравијим количинама из уобичајене, разноврсне исхране без алкохола.
Безалкохолно пиво је генерално бољи избор од алкохолног пива, али се и даље сматра више уживањем него напитком са здравственим бенефитимa.
